Izvor: Večernje novosti, 24.Sep.2014, 16:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Crno tržište odeće i obuće godišnje obrne 700 miliona evra

HALjINA koja je bila izložena u ekskluzivnom butiku u jednom beogradskom tržnom centru i za koju je prodavac tražio 91.000 dinara, zapravo je bila polovna. Naša koleginica, prepoznala je da je haljina oprana, odnosno da je bila na hemijskom čišćenju. Ovo za "Novosti" priča Milorad Vasiljević, sekretar Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće u Privrednoj komori Srbije. Vasiljević ističe da uvoz polovne robe predstavlja snažan udarac za našu tekstilnu industriju i da >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ne postoje mehanizmi kontrole koji bi sprečili ovakve nesavesne trgovce. - Nije bilo vremena da reaguje tržišna inspekcija, jer je haljina odmah posle primedbe bila uklonjena - priča Vasiljević. - Definitivno bi trebalo pooštriti kontrole, jer je gubitak dvostruk. Našim tekstilcima opada promet, jer imaju nelojanu konkurenciju, gase se radna mesta, a i kupci se dovode u zabludu da kupuju nešto što je dobro i kvalitetno, a u stvari je roba iz "druge ruke". Oni uvezu majice, pantalone, suknje za dva do tri evra po kilogramu, urade hemijsko čišćenje i prodaju je kao novu. Prema nezvaničnim podacima, crno tržište Srbije ostvaruje prihod od oko 700 miliona evra, čime država gubi oko 470 miliona evra zbog neadekvatno plaćene carine, PDV-a, poreza i doprinosa. KUPCI NA OPREZU NISMO imali slučajeva da se kupci žale na artikle u „seknd hend“ šopovima, ali to i ne čudi, jer su ljudi svesni da tamo kupuju polovnu garderobu - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda. - Više se javljaju da se žale koliko je opao standard, jer moraju tamo da se oblače. Kupci bi trebalo da budu veoma pažljivi, jer oštrom oku ne može da promakne da je neki materijal opran i hemijski tretiran. Trebalo bi da neko uradi stručnu analizu koliko ovakve radnje utiču na našu tekstilnu industriju, ali njima se svakako ne može zabraniti da rade, jer je postojanje takvih prodavnica normalno u svim zemljama.- U Srbiji se, prema istraživanjima, na jedan legalno prodat džemper proda 1,5 artikal u sivoj zoni, dok je u pograničnim oblastima taj odnos 1:3 - kaže Vasiljević. - Tekstilna industrija je uništena sankcijama devedesetih, lošim privatizacijama posle 2000. godine, a ako se ovako nastavi "ugušiće" je nelegalna konkurencija i prekomerni uvoz iz Kine, Turske i iz EU. Tekstilci upozoravaju na još jedno lukavstvo kojim se služe trgovci. Dešava se da u seknd hend radnjama prodaju novu garderobu, a nabavljaju je na rasprodajama koje veliki trgovinski lanci organizuju i gde prodaju sve ono što im je ostalo od prethodne sezone. Sa te garderobe skidaju etikete i robu izvoze u Srbiju na kilo, kao polovnu. Kada roba uđe u našu zemlju, deo prodaju u "seknd hendovima", a mnogo toga završi i u buticima. Milan Knežević, predsednik Komore malih i srednjih preduzeća, smatra da je to rajska varijanta uvoza, jer se roba carini na izuzetno nisku cenu, ali i na kilogram, što je nedopustivo. - Tu bude i brendirane robe, koja se u buticima proda nakon što se prepegla i vrati papirna etiketa. Čak i firme koje zastupaju neke brendove to rade - tvrdi Knežević. - Ti uvoznici su na tržištu privilegovani, dok su štete za legalne proizvođače pogubne. Oni zatvaraju radna mesta, domaću proizvodnju, smanjuju akumulaciju i naplatu poreza. Uz to, na polovnu robu se ne primenjuju nikakve obavezujuće odredbe o kvalitetu.

Nastavak na Večernje novosti...