Izvor: B92, 01.Dec.2010, 16:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crno tržište obrne 12 milijardi €
Srbija -- Godišnje se u Srbiji na crnom tržištu obrne između 10 i 12 milijardi evra, a glavni izvori su buvlje pijace i kineska roba.
Bez radikalne reforme poreskog sistema, administracije i javne uprave nema oporavka i uspešnog suzbijanja tih negativnih društvenih pojava, upozoreno je na panel diskusiji "Siva ekonomija i poreski sistem Srbije".
Dominatni izvori sive ekonomije na srpskom tržištu su buvlje pijace i kineska roba, koja se sa umanjenom carinskom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << osnovicom uvozi na srpsko tržište, izjavio je predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Srbije Milan Knežević.
Urednik web portala Ekonomija Miroslav Zdravković istakao je da se na Balkanu godišnje u prometu "opere" 10 odsto novca, dok je u razvijenim zemljama to najviše pet procenata. On je upozorio na zaduženost privrde, stanovništva i države kod banaka, ukazavši da jedan odsto rasta kamatnih stopa povećava dug za 330 miliona evra. Zdravković je kazao da bankama privreda duguje 19,4 milijarde evra, stanovništvo 4,8 milijadi, a država devet milijadi, što je ukupno 33,2 milijade evra.
Knežević je rekao da zahvaljujući kineskoj robi koja se svake godine uveze sa umanjenom poreskom osnovicom Srbija izgubi milijardu evra prihoda.
Prema rečima Kneževića, to odgovara Vladi Srbije, jer kada Kinezi uvezu robu oni plate na umanjene osnovice carinu i PDV. Vlada ostvaruje prihod i u njenom je interesu da se ta roba što pre proda, legalno ili nelegalno, zbog čega amnestira takav uvoz robe, smatra Knežević.
Knežević je istakao da vlasnik tezge na pančevačkoj buvljoj pijaci ostvari pet puta veće prihode od predsednika Vlade Srbije ili 50 puta od univerzitetskog profesora.
Samo 1.640 vlasnika tih tezgi u Pančevu godišnje prometuje 200 miliona evra, istakao je Knežević i naglasio da na pančevačkoj buvljoj pijaci cveta šverc.
Privreda ide ka ambisu
Knežević je ocenio da srpska privreda "srlja u propast", jer je duplo više zadužena nego prethodne godine.
Prema podacima koje je izneo Knežević, od 113.000 malih i srednjih preduzeća oko 38.000 je u blokadi, a oko 28.000 ima negativan bilans, ali se stečajevi ne sprovode jer bi još oko 200.000 ljudi ostalo bez posla.
Profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Miodrag Zec je istakao da u Srbiji postoji "haotično političko tržište".
Finansijski konsultant Nebojša Katić istakao je da se Srbija suočava sa "stravičnim" problemom korupcije i nekvalitetne administracije. Kada se i izborite sa korupcijom i dalje ćete imati problem nekvalitetne administracije, ocenio je Krstić. Krstić je rekao da je za jednu državu važno da poreski sistem bude stabilan, jasan, lako primenjiv i da administracija bude u stanju da sprovodi zakone.
"Ovde prodaješ kvarljivu robu. Ne znaš da li je kvarljivije meso iz Brazila ili politički programi koji se ovde nude", ocenio je on.
Zec je istakao da je ono što se nudi na političkom tržištu Srbije "zabranjeno za ljudsku upotrebu, ali se ovde prodaje i ima kupca".
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać ocenila je da je korupcija sistemski dominantan problem u Srbiji i sistem na kojem vlast počiva.
"U svemu imate političke stranke i njihove dogovore šta će se u zemlji raditi", naglasila je Barać.
Barać je rekla da zakoni koji se usvajaju u Srbiji imaju nedostatke koji odgovaraju vlasti, jer su plod političke nagodbe.
Ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov je istakao da je udeo sive privrede u Srbiji rastao kada su i stope privrednog rasta bile visoke.
Siva privreda sledi "formalnu privredu", ocenio je Gligorov, naglašavajući da je makroekonomski okvir isti za sve. Gligorov je rekao da ne bi bio iznenađen ako bi podaci pokazivali da je stanje na sivom tržištu sada gore nego pre krize.
