Izvor: Politika, 25.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crna, zdrava i etička
Sve više sladokusaca opredeljuje se za čokoladu sa visokim sadržajem kakaovca, jer je lekovita, a uz to podstiče ekonomski razvoj siromašnog dela sveta
Crna čokolada nije samo užitak za sladokusce, već i jedna od retkih poslastica koje i lekari smatraju lekovitom. Preporučuje se u dijetama, a najnovije istraživanje u Britaniji pokazalo je da – zbog visokog sadržaja polifenola i flavanola – pomaže u suzbijanju takozvanog sindroma hroničnog umora. Sve je više proizvođača >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slatkiša u svetu koji se trude da čokoladu sa visokim sadržajem kakaovca učine još zdravijom, smanjujući sadržaj šećera i masnoća, i dodajući razne korisne nutritivne sastojke. Tako je, na primer, švajcarska kompanija "Bari Kalebo", kako prenosi Tanjug, prošlog meseca najavila da će prva lansirati na tržište čokoladu sa probioticima koji jačaju imuni sistem.
"Zdrava" crna čokolada takođe spada i među glavne proizvode preko kojih se ostvaruje koncept "pravične trgovine".
Poštovanje prirodnih resursa
Ovaj novi, alternativni oblik razmene među dobrostojećim zemljama Evropske unije i siromašnim zemljama "trećeg sveta" naročito je razvijen u Italiji ("Altromerkato") i Austriji ("Drite velt"), gde se u specijalizovanim radnjama prodaje prehrambena roba kao što su kakao proizvodi, kafa, čaj, pirinač i sokovi, zatim zanatski i drugi predmeti, prema principima "etičke" ili "održive proizvodnje". Potonja se zasniva na neposrednim nabavkama, fer cenama i dostojanstvenim nadnicama, dugoročnoj trgovinskoj saradnji, zapošljavanju žena, poštovanju prirodnih resursa i životne sredine, i predstavlja podstrek domaćoj proizvodnji, zapošljavanju i održivom razvoju.
– Kad u nekoj od naših prodavnica kupite "etičku" čokoladu od kakaovca iz Latinske Amerike ili Afrike (glavni izvoznici su Kamerun, Obala Slonovače, Uganda i Gana), koja uz to sadrži 70 odsto ove sirovine, pomažete siromašnim zemljama, doprinosite svom zdravlju i dobrom raspoloženju, i tako bez griže savesti možete da se sladite u njenom neponovljivom ukusu – uverava nas prodavačica u jednoj od "Vorld šop" radnji (u prevodu sa engleskog"Svetskih prodavnica") iz lanca koji podržava koncept pravične trgovine.
Pravična trgovina
Među velikim proizvođačima čokolade sve je više onih spremnih da sarađuju sa Svetskom fondacijom za kakao na programu podsticanja održive proizvodnje kakaa u zapadnoafričkim zemljama, čime se ojačava i lanac njihovog snabdevanja ovom sirovinom, izveštava specijalizovani internet-sajt sa novostima iz oblasti konditorstva, "Konfekšeneri". Prema podacima pomenute fondacije, zapadnoafrički uzgajivači kakaovca su primenom ovog programa već ostvarili povećanje prihoda za 20 do 55 odsto.
U planu je da u narednih pet godina oko 150.000 uzgajivača kakaa i njihovih porodica bude uključeno u program koji, pored čuvenih kompanija kakve su "Herši", "Kedberi" i "Mars", finansira i Agencija SAD za međunarodni razvoj (USAID).
Prodaja "zdrave" čokolade, pokazuju upravo objavljeni podaci u SAD, doprinosi rastu američkog tržišta čokolade, nadoknađujući slabiju prodaju u ostalim segmentima čokoladnih proizvoda, a stručnjaci predviđaju da će se ovaj trend nastaviti i u narednih nekoliko godina. Prognoze su da će crna čokolada do 2011. preuzeti četvrtinu celog američkog tržišta čokolade, zahvaljujući rastu svesti potrošača o njenoj koristi po zdravlje, ali i želji da podrže proizvode "pravične trgovine".
U jednoj anketi američkog potrošačkog magazina "Grouser" navodi se da je više od 70 odsto predstavnika maloprodajnih trgovačkih firmi izjavilo da će povećati ponudu "etički" proizvedene hrane, čija je vrednost na tržištu SAD, Britanije, Nemačke, Italije, Francuske, Španije i Australije prošle godine – kako je objavila britanska kompanija "Lederhed fuds" – iznosila 66 milijardi dolara.
A samo su u Britaniji lane potrošači za nju platili gotovo tri milijarde evra. Kako se procenjuje, "pravična trgovina" na tržištu "etičkih" namirnica je lane dostigla promet od oko 350 miliona evra, što je povećanje od 265 odsto u odnosu na 2002. godinu, kad je ovaj program pokrenut. Do 2011. godine – citira "Konfekšeneri" jednu agenciju za tržišna istraživanja – ova suma će porasti na 815 miliona evra.
Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 25.08.2007.]
