Izvor: B92, 12.Okt.2011, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crna Gora mora da smanji zarade
Podgorica -- Centralna banka Crne Gore (CBCG) preporučila je vladi smanjenje zarada u cilju očuvanja fiskalne stabilnosti u Crnoj Gori.
Glavni ekonomista CBCG Nikola Fabris je kazao da fond zarada obuhvata 12 odsto BDP-a i 25 odsto javnih rashoda u Crnoj Gori, što je visoko učešće.
"Treba težiti smanjivanju učešća fonda zarada na nivo koji postoji u regionu. Vrlo je bitno da se time dodatno ne prodube socijalne razlike, a to će se postići tako što se smanjivanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << budžeta neće odnositi na socijalno najugroženije slojeve", naveo je on.
U Crnoj Gori ima dosta neradnika
Ministar prosvete Slavoljub Stijepović je naoštrije reagovao na zahteve za povećanjem plata rečima da svuda ima dosta neradnika, kao i da niko Vladu Crne Gore ne može naterati da bude loš domaćin. "Mi nemamo pravo na to da budemo loš domaćin, da povećavamo plate, a novca nema. Mi nemamo svoj novac", kazao je Stijepović. Na tvrdnje radnika da su gladni i pored redovnih plata, Stijepović im je je poručio - "na sreću ste, ipak, živi”.
U situaciji kada sindikati traže povećanje zarada i do 30 odsto, Fabris je kazao da Centralna banka vladi nije "direktno" preporučila ni smanjenje zarada ni otpuštanje zaposlenih, ali da je upozorila da je postojeći "fond zarada dugoročno neodrživ".
"Ukoliko želimo da pođemo od onoga što bismo želeli, završićemo kao neke zemlje EU. Smanjenje fonda zarada biće teško. To će negativno uticati na standard, ali je to, nažalost, naša realnost", ocenio je Fabris.
Prema rečima Fabrisa, potrebne su nove reforme i u oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja. "Potrebno je pooštravanje uslova za prevremeno penzionisanje da socijalnu politiku ne treba voditi preko prevremenog penzionisanja", kazao je on.
Ukoliko te i ostale sugestija CBCG ne urode plodom, rekao je Fabris, postoji i rezervno rešenje - povećanje poreza na dodatnu vrednost (PDV) sa sadašnjih 17 odsto. "Treba imati u vidu da je svako povećanje PDV-a vrlo nepopularna mera, da ima negativan uticaj na inflaciju, privredu i životni standard", naveo je on.
On je ponovio da zabrinjava dinamika rasta javnog duga koji je za poslednje četiri godine porastao za 17,5 na 45 odsto BDP-a, pa CBCG državi sugeriše zaduživanje jedino u slučaju otplate postojećeg duga i to emisijom evro obveznica pod povoljnijim kamatnim stopama.
Glavni ekonomista CBCG je ukazao da su državne garancije sa dva porasle na skoro 11 odsto BDP-a, zbog čega se državi predlaže da ubuduće garancije izdaje "restriktivno" i to "samo u izuzetnim slučajevima".
Fabris je kazao i da su male ekonomije, kao što je crnogorska, veoma podložne negativnim dešavanjima na globalnom nivou.
Vlada: Pokušaćemo da plate ne budu manje
Istovremeno, potpredsednik crnogorske vlade Vujica Lazović je obećao predstavnicima sindikata zaposlenih u javnom sektoru da će Vlada "pokušati da ne dođe do smanjenja plata". On je dodao da plate ne mogu biti povećane, jer, kako je objasnio, nema ekonomskog rasta.
Potpredsednik Vlade Crne Gore, reagujući na veoma oštre kritike predstavnika sindikata i na zahteve da se povećaju plate, najavio je i mogućnost, kako je rekao, oporezivanja "imovine i resursa koji nisu stavljeni u funkciju privređivanja".
Vlada će, prema rečima Lazovića, preduzeti i mere da se "preispitaju" kriterijumi na osnovu kojih se u nekim segmentima javnog sektora dele veoma visoke plate - i do pet hiljada evra.
Predsednik Samostalnog sindikata CG Zoran Masoničić je podržao takvu najavu Lazovića, navodeći da ima plata i po 10 i 20 hiljada evra, kao i da menadžeri u nekim bankama primaju i po 30.000 evra mesečno.
Predstavnica sindikata zdravstva Ljiljana Krivokapić je navela da plata lekara, prosečno, ne prelazi nekoliko stotina evra, na šta je pomoćnik ministra zdravlja Nebojša Todorović predstavio svoje podatke, prema kojima je prosečna plata subspecijaliste, na primer u Kliničkom centru Crne Gore, 1.500 evra.
"Svakom pojedincu smo objasnili zašto do povećanja ne može doći. Vi i onako primate veće zarade za 20 do 30 odsto od zaposlenih u Srbiji, Makedoniji, Bugarskoj i Grčkoj", rekao je sindikalcima pomoćnik ministra finasija Nemanja Pavličić.
