Izvor: B92, 18.Jul.2011, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Crna Gora je u permanentnoj krizi"
Podgorica -- Vladajuća elita nema znanja ni volje da radi na poboljšanju kvaliteta života građana u Crnoj Gori, kaže sociolog Srđan Vukadinović.
On ističe da vlast zato opravdanje traži u imaginarnim činjenicama, koje su daleko od realnosti.
Vukadinović navodi da je vlast donedavno nesposobnost pravdala rešavanjem državnog statusa, nacionalnim, religijskim, jezičkim i ko zna kojim razlozima, a da se sada vade na globalnu krizu.
Priča o krizi kao o generatoru >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << lošeg života u Crnoj Gori se, po njegovoj oceni, provlači dvadeset godina kroz politički i ekonomski život Crne Gore.
„Crna Gora je u permanentnoj krizi od devedesetih godina prošlog veka, od dolaska aktuelne političke elite na vlasti. Nema pomaka u njenom rešavanju, naprotiv, sve je dublja i sve više ljudi ostaje bez posla, gase se preduzeća i pokazuje promašenost privatizacija", rekao je Vukadinović.
On napominje da strane investicije u Crnoj Gori nisu bile u interesu države, već inostranih tajkuna, koji su potpuno nepoznati u svetu biznisa. Kao primer takvih investicija naveo je Kombinat aluminijuma, Željezaru, Porto Montenegro i hotel Splendid.
Vukadinović ističe da vladajuća elita, umesto investicijama i otvaranjem novih radnih mesta, rešava krizu podržavljenjem privatizovanih preduzeća.
„Tako nešto se dešavalo u Portugaliji, Švedskoj i Engleskoj 60-ih godina prošlog veka, ali je to bio program za unapređenje razvojnih resursa i zapošljavanja. Ovde se novac crnogorskih građana koristi za gašenje požara, odnosno za spasavanje loših privatizcija od kojih su značajne koristi imali i vodeći ljudi u vlasti", kaže on.
On ističe da u Crnoj Gori nema kompanije koja je uspešno privatizovana i da je iluzorno državne pare ulagati u njihovo spasavanje.
O sve učestalijim štrajkovima radnika glađu Vukadinović kaže da je to krajnja mera poniženih i ljudi bez ikakvih sredstava, kako bi sebi i porodicama obezbedili minimalne uslove života.
„Štrajk glađu u današnjim uslovima ne znači ništa. Radnici su trebali da gladuju 90-ih godina, kada su pomogli uspostavljanje elite na vlasti, kada su urušavane značajne kompanije od kojih su dobro živeli. Tada su radnici sa platom od 1.500 nemačkih maraka, odnosno 750 evra, navodno bili gladni", podseća Vukadinović.
