Izvor: B92, 15.Mar.2011, 06:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crna Gora: Svi bi pravo u direktore
Podgorica -- Crnogorski paradoks - gotovo 33.000 nezaposlenih, a 15.000 upražnjenih radnih mesta. Privreda vapi za majstorima, a fakulteti za menadžment krcati.
Privatni preduzimač iz Podgorice Ilija Mirović već mesecima, uzalud, preko novinskih oglasa traži jednog limara i njegovog pomoćnika.
"Niko da se javi. Nudim limaru deset odsto od zarade, što je mesečno od 450 do nekoliko hiljada evra, zavisno od poslova. Nezaposleni, i kada se jave, pitaju ima li mesta za vozača. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << A, majstora - nigde", vajka se Mirović.
Na ovom primeru najvidljiviji je crnogorski paradoks: dok prema u ponedeljak objavljenoj evidenciji biroa rada posao traži 33.053 osobe raznih profesionalnih profila, mnoge firme prosto vape za zanatlijama. Uzalud je i što je broj oglasa za slobodna radna mesta do 14. marta ove godine porastao, u odnosu na lani, za 35 odsto.
Računa se da u Crnoj Gori, trenutno, radi oko 4.000 stranaca. Istovremeno, Vlada svake godine odobrava kvotu od oko 30.000 radnih dozvola za strance. Crnogorska vlada je za 2011. godinu odredila kvotu dozvola za rad za strance u ukupnom broju od 27.050, od čega je 17.000 predviđeno za sezonski rad.
Poslodavci, reklo bi se, traže profesije kakvih na spisku Zavoda za zapošljavanje nema. "Prosto, svi bi ovde hteli da budu direktori", primećuje Vlado Čurović, generalni sekretar Unije poslodavaca.
On dodaje da bi "na nivou Crne Gore trenutno bilo posla za 15.000 do 20.000 radnika srednjih stručnih profila, da kažemo majstora, naročito u građevinarstvu. Ali, gotovo je nemoguće pronaći dobrog keramičara, električara, tesara..."
Unija povodom ovog problema odavno sarađuje sa prosvetnim vlastima, pa u Crnoj Gori postoje škole za ovakva zanimanja sa odgovarajućim stručnim programima.
"Šta to vredi, kada se, recimo, za upis u tri odeljenja za zanatska zanimanja u građevinskom sektoru javi kandidata tek koliko za pola jednog odeljenja. Čak i oni koji sa najvećim uspehom završe srednju stručnu školu radije upisuju fakultete nego što traže posao u struci", kaže Čurović.
Jedino za fizički rad ima, ipak, kandidata. Ali, većina onih sa srednjom školom merka radna mesta u državnoj administraciji, bankarstvu ili drugde gde se može raditi iz fotelje, pa makar to bio i posao portira. Od fakulteta, ubedljivo su najpopularniji upravo oni čija diploma može u perspektivi da znači direktorsko mesto - studije manadžementa, marketinga, bankarstva, posredovanja.
"Analiza upisne politike pokazuje da godišnje više ljudi upisuje fakultet nego što završi srednju školu. Postala je praksa da i oni koji su pre jedne decenije savladali zanat, naknadno upisuju visoke škole. Ali, završe fakultet, pa opet rade kao prodavci negde u trgovini", kažu u Uniji poslodavaca.
Oni navode da je "toliko studenata i diplomaca ekonomije da bi mogli da zadovolje zahteve i mnogo većih privreda nego što je crnogorska. A, kao majstori imali bi, pokazuju naše analize, bolja primanja nego da su, na primer, pomoćnici ministra".
Sve u svemu, smatra Čurović, mora se menjati upisna politika."Naravno, ne može se ograničavati demokratsko pravo mladima da studiraju ili se školuju po svom nahođenju, ali upis na fakultete mora na neki način biti ograničen i prilagođen potrebama ovdašnje privrede", smatra on.
Građevinska i turistička sezona tek slede. Slika je, međutim, ista kao i lani: nedostajući majstori i zanatlije doći će iz Srbije, Makedonije ili BiH, dok će nezaposleni Crnogorci ostati statistički broj sa onog spiska biroa rada.
