Izvor: Glas javnosti, 14.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Citadel: Mogući podsticaji za rast Berze
BEOGRAD - Indeksi akcija Beogradske berze juče su drugi uzastopni dan bili u plusu, „beleks 15“ je porastao 1,21 odsto, a „beleks lajn“ 0,89 odsto. Promet iz 299 transakcija vredeo je 145,11 miliona dinara ili 1,87 miliona evra, i bio je više nego trostruko manji nego prethodnog dana.
Gordana Dostanić, direktorka Beogradske berze, potvrdila je da promena kursa dinara i jačanje vrednosti dinara u izvesnoj meri utiču i na berzanska kretanja. „Za strane investitore koji bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << trebalo da prodaju evro i kupe dinar kako bi kupovali ovde to ima jednu komponentu, a za domaće investitore koji kupuju za dinare ima sasvim drugu“, rekla je Dostanićeva.
Ona je još napomenula da je u prethodnom periodu pojačan rizik ulaganja u domaća preduzeća, ne samo zbog doskorašnje nestabilne političke situacije, već i zbog „neodgovornog korporativnog ponašanja“ domaćih kompanija. Dostanićeva je rekla da u ovom trenutku samo tri kompanije uredno obaveštavaju potencijalne investitore o svom poslovanju. To su „Tigar“ iz Pirota, „Sojaprotein“ iz Bečeja i „Energoprojekt“ iz Beograda.
Na pitanje da li su investitori, pre pada tržišta, uglavnom povlačili kapital ili on miruje na Berzi, Dostanićeva je odgovorila da „svakako ima onih koji su prodali akcije“. „Neki su pretrpeli gubitke, neki ne. Neki strpljivo čekaju konsolidaciju tržišta“, rekla je Dostanićeva.
Dani obeleženi većim prometima i značajnijim rastom tržišta i dalje su izuzetak, ali je mišljenje mnogih da bi situaciju brzo mogle da promene neke od krupnijih finansijskih transakcija koje se poslednjih dana najavljuju. Uspešno okončanje tendera za „Lastu“ i „Progres“ nesumnjivo bi bila vest koja bi se pozitivno odrazila i na Berzu, kaže Ivan Aranđelović, menadžer za komunikacije Citadel sekjuritisa. Takva vest, smatra on, dala bi povod za nešto povoljnije vrednovanje drugih domaćih firmi i podigla njihovu atraktivnost u očima stranih investitora.
Ista stvar je, kako kaže Aranđelović, i sa najavom OTP banke da želi da napusti Srbiju i svoju mrežu proda nekom drugom igraču. Prekretnica vredna pomena svakako bi moglo da bude i najavljeno preuzimanje hrvatske „Ine“ od strane mađarskog „Mola“ jer će, ako za „Inine“ akcije bude ponuđena visoka cena, hrvatski investicioni fondovi stvoriti relativno velike zalihe gotovine, prenose agencije.
Zahvaljujući tom gotovom novcu, hrvatski fondovi više neće morati da izlaze iz pozicija na Beogradskoj berzi kako bi oslobodili neophodna sredstva za isplatu članova koji žele da se povuku iz fondova. „Više neće morati da prodaju akcije srpskih kompanija po nižim cenama i na taj način, uopšteno govoreći, da obaraju čitavo tržište“, zaključio je Aranđelović.
