Izvor: B92, 25.Mar.2011, 05:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćirić: Nismo mi Saudijska Arabija
Beograd -- Država, odnosno njena preduzeća i institucije, imaće obavezu da izmiruje svoja dugovanja u ugovorenim rokovima, kakvi god da su oni, kaže Nebojša Ćirić.
Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, potvrđuje da država najviše duguje privredi i kaže da se na to žali najveći broj privrednika.
"Verujem da će baš to biti dobar prvi korak u rešenju opšteg lanca nelikvidnosti. Ali, to ne može da bude inicijativa jednog ministarstva, već principijelni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stav čitave Vlade", dodaje on.
Ćirić kaže da se samo tako rešenje može primeniti na nivo državnih preduzeća i lokalnih samouprava kojima su smanjeni transferi Republike i dodaje da to mora postati jedan od prioriteta ove Vlade, naravno, u mandatu od narednih 12 meseci.
Neuspeh sa Telekomom nije loš znak
"Mislim da ne bi trebalo prihvatiti ponudu Austrijanaca za kupovinu većinskog paketa Telekoma Srbija. Ona ni formalno ne ispunjava uslove tendera. Ali, neuspeh ovog tendera sigurno neće uticati na druge investitore koji planiraju da ulažu u Srbiju", kaže Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja.
Ministar ekonomije kaže da se "Vlada tokom prošle godine angažovala na rešavanju lanca nelikvidnosti, istina između velikih trgovačkih lanaca i njihovih dobavljača. Taj problem smo uspeli da ublažimo, ali ne i da eliminišemo".
"Država, jednostavno, ne može u potpunosti da spreči ovu pojavu. Moguće je ograničiti rok plaćanja na, recimo, 90 dana. Ali, pitanje je šta uraditi ako kupac u tom roku ne plati. Jer, moguće je da to nije mogao silom prilika. Moram da kažem da je problem nelikvidnosti prisutan i u regionu, ali i u članicama EU", objašnjava on.
Na pozive privrednika da im država u ovim kriznim vremenima omogući pristup jeftinijem novcu i da direktno da investira novac u njihove firme, Ćirić odgovara da bi voleo da možemo, kao Kuvajt ili Saudijska Arabija, da imamo milijarde evra koje možemo da upumpamo u privredu, ali da ta sredstva nemamo.
"Fond za razvoj je dobra institucija koja je prvenstveno namenjena finansiranju srednjih i malih preduzeća. Međutim, i Fond za razvoj je, praktično, jedna vrsta banke i mora da traži neku garanciju za odobrene plasmane", kaže on i dodaje da buduću razvojnu banku vidi kao državnu instituciju koja bi finansirala krupne, infrastrukturne projekte i privredu.
Ćirić kaže da je "nerealno očekivati da razvojna banka odobrava kredite ili daje garancije za poslove bez ikakvog obezbeđenja. Tim pre što se za njeno osnivanje moraju obezbediti sredstva u budžetu, a ukoliko bi odobravala kredite 'na lepe oči' brzo bi propala".
