Izvor: S media, 24.Maj.2011, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćirić: Neophodan godišnji rast BDP-a četiri odsto
Neophodan godišnji rast od četiri procenta BDP da ekonomija funkcioniše bez deficita, ocenio ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić izjavio je danas da je neophodno da srpska privreda ostvaruje godišnje rast od četiri procenta bruto domaćeg proizvoda kako bi naša ekonomija mogla da funkcioniše bez deficita.
Ćirić je, na konferenciji "Srbija na putu ka evropskim standardima >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << poslovanja", rekao da je to moguće ostvariti jedino kroz proces reindustrijalizacije i izvozno orijentisane proizvodnje.
On je rekao da ima pozitivnih pomaka na unapređneju poslovnog ambijenta u Srbiji, ali još dosta mora da se učini po tom pitanju.
Ćirić je naveo da je neophodno unaprediti efikasnost države u pogledu plaćanja ."Postoji predlog da se od 1. jula počne redovno servisiranje novonastalih obaveza od strane vlade, ministarstava i lokalne samouprave, a da se za stare obaveze napravi neki model reprograma", ukazao je Ćirić.
Ministar je rekao da su efekti našeg pridruživanje EU za sada vrlo pozitivni podsetivši da već treću godinu primene prelaznog trgovinskog sporazuma sa unijom imamo kontinuiran rast izvoza.
U 2010. imali smo rast izvoza 32,5 odsto, a uvoza 8,2 odsto što je pokazatelj određenih sistemskih promena koje se dešavaju u našoj privredi, rekao je Ćirić.
Cvetković: Ekonomija Srbije u postkriznom periodu
Cvetković: Pad BDP u 2009. od 3,5 odsto
Ćirić pomaže privredi i građanima
On je ocenio da je srpsko poslovno okruženje atraktivnije od zemalja regiona ali i nekih novojih članica EU zbog, kako je rekao, raznih olakšica za ivnestitore, produktivne i jeftine radne snage i dobre infrastrukture oko Koridora 10.
Prema njegovim rečima većina proizvodnih investicja koje se sada lociraju u Srbiji su izvozno orijentisane, a dosadašnje investicije već daju pozitivne rezultate.
Ministar je naveo da pridruživanje EU suštinski donosi nova pravila ponašanja, promenu načina na koji država mora da bude odgovorna i komunicira sa građanima i privredom.
(Tanjug)
