Izvor: B92, 24.Avg.2011, 13:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ćirić: Ne primećuje se nova kriza

Beograd -- Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić kaže da se u Srbiji sada ne primećuju efekti i prelivanje novog talasa svetske ekonomske krize,

"To ne znači da se tako nešto ipak neće dogodi, zbog čega da će Vlada Srbije, početkom septembra, organizovati novi sastanak sa predstavnicima privrede i banaka i predložiti mere za ublažavanje mogućih negativnih efekata", rekao je Ćirić.

Ćirić je na otvaranju Tanjugovog okruglog stola na temu "Da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << li je Srbija spremna za drugi udar ekonomske krize?" rekao da su akutni problemi domaće privrede velika stopa nezaposlenosti i visoka nelikvidnost.

On je podsetio da je pre ekonomske krize, 2008. godine stopa nezaposlenosti iznosila 14 odsto, a sada je oko 20 procenata.

Što se tiče smanjenja stope nezaposlenosti, Ćirić je rekao da je najbolje rešenje za taj problem da se privuče što više stranih investicija i naznačio da za Srbiju i dalje vlada priličan interes stranih ulagača da dođu i otvore nove proizvodne pogone.

Napominjući da u ovoj godini neće biti realizovana privatizacija "Telekoma Srbija", Ćirić je rekao da do kraja 2011. očekuje priliv stranih direktnih investicija u vrednosti od oko tri milijarde evra.

"Postoji jako interesovanje investitora za Srbiju", kazao je Ćirić.

On je preneo da je na prethodnom sastanku u Vladi Srbije, posvećenom novom talasu krize, predložio da centralna banka smanji stopu obavezne rezerve i tako oslobođena sredstva "upumpa" u privredu. Ćirić se pozvao na primer Centralne banke Hrvatske, koja je smanjila stopu obavezne rezerve banaka i na taj način oslobodila oko 800 miliona evra.

"Ta sredstva su upumpana u privredu putem kredita", objasnio je ministar ekonomije i najavio da će Vlada uskoro doneti novu uredbu kojom bi trebalo da se prekine lanac nelikvidnosti.

Kada je reč o makroekonomskim podacima, Ćirić ne očekuje veće probleme do kraja godine. On je istakao da su ekonomski pokazatelji u prva dva kvartala ove godine bolji nego u istom periodu 2010. godine, a posebno je istakao rast izvoza u odnosa na uvoz.

Pokrivenost izvoza uvozom porasla je na 57 odsto u prva dva tromesečja ove godine, prema 45 procenata u istom periodu lane, a u trgovinskoj razmeni sa Italijom, u prvom polugođu ove godine, na čak 90 procenata.

Ćirić je podsetio i na procenu MMF-a koji u ovoj godinu u Srbiji očekuje ekonomski rast od tri odsto i izrazio očekivanje da će u 2012. godini privredna ekspanzija biti još veća - do 4,5 odsto.

Srbija mora da vodi računa i o javim preduzećima

Drugi talas ekonomske krize zapravo je kriza države i njenog duga, a Srbija mora da vodi računa i o javim preduzećima kojima upravlja. I dok iz vlade kažu da za sada ne planiraju mere koje će pomoći državnim gigantima, za septembar najavljuju novi antikrizni paket - ograničenje kašnjenja u plaćanju - koje bi trebalo da pomogne i javnim preduzećima, ali i privatnim preduzetnicima.

Za javna preduzeća nema dileme - nemaju iluzije da će ih zaobići drugi talas ekonomske krize. Zato i sada veruju u državu, koja im je pomogla i u prvom talasu.

"Mi nismo povlačili novac iz budžeta već smo od vlade dobijali garancije za kupovinu pre svega rudarske opreme. Šta očekivati od drugog talasa krize nego pogoršanu likvidnost, manji izvoz i normalno zapošljavanje", kaže Blagoje Spaskovski, generalni direktor RTB Bor.

Državnim firmama nije bila potrebna svetska kriza da bi bili gubitaši i tokom poslednje decenije i to zbog loše tehničke osposobljenosti, loših menadžera ali i čuvanja socijalnog mira, smatra predsednik privredne komore Miloš Bugarin i predlaže rešenje.

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, smatra da bi „sistemska rešenja kao donošenje zakona o javno-privatnom partnerstvu, uvođenje korporativnog upravljanja u tim preduzećima, departizacija i depoltizacija čelnih funkcija u tim preduzećima, biranje ljudi na konkursima na osnovu kvalifikacija i stručnosti svakako smanjilo ili ublažilo teškoće tih kompanija".

I novoj krizi ipak najviše će biti izložena mala i srednja preduzeća - njihove rezerve su istrošene i nemaju pristup svežem kapitalu, a čine više od 99 posto ukupne privrede.

Zdravković: EU ne po svaku cenu

Kada je reč o tome šta bi Srbija trebalo da preduzme da bi se zaštitila od novog udara ekonomske krize, ekonomista Miroslav Zdravković ukazuje na neophodnost diversifikacije izvoza Srbije navodeći da je u prvoj polovini godine naša zemlja pretekla Sloveniju po visini izvoza u Rusku Federaciju, kao i Hrvatsku po visini plasmana u Nemačku.

I ekonomski savetnik premijera Jurij Bajec izrazio je neslaganje sa Zdravkovićem oko značaja saradnje naše zemlje sa EU, napominjući da je dobro što je Srbija uhvatila "evropski voz". Bajec je ocenio da je najbolji "proizvod" te, evropske, orijentacije usvajanje niza modernih i proevropskih zakona, koji ne bi bili usvajani ovom dinamikom da takvo usmerenje nije postojalo.

Prema njegovim rečima, kompletna spoljna diplomatska mreža Srbije zajedno sa ekonomskim diplomatama treba da se fokusira na podršku izvozu iz Srbije, a ne prvenstveno na traženje investitora.

Zdravković je ocenio i da bi u Srbiji "trebalo da se prekine sa pričom kandidatura u EU po svaku cenu", već da treba da "uredimo svoj vrt" i "uvedemo diktaturu investicija".

Prema njegovim rečima, u zemljama novim članicama EU standard građana porastao je samo za jedan do pet odsto, što je i posledica svetske ekonomske krize, koja je pokazala da samo članstvo nikoga ne štiti.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja je, međutim, ukazao da je upravo članstvo u EU spaslo Grčku bankrota usled dužničke krize, jer je Unija odobrila Atini obilnu finansijsku pomoć. Pored pomoći u vanrednim situacijama, mnoge članice EU najveći deo svoje infrastrukture izgradile su uz pomoć fondova Unije, podsetio je Ćirić.

Nastavak na B92...

Economy.rs: U Srbiji (još) nema krize

Studio B: Novi talas krize još se preliva na Srbiju

Kurir: ĆIRIĆ: U SEPTEMBRU UREDBA O OGRANIČENJU ROKOVA PLAĆANJA

Blic: Ćirić: Talas krize se još nije prelio u Srbiju