Izvor: Politika, 15.Feb.2015, 16:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Činovnici protiv privrede i struke

Ministarstvo finansija donelo set novih računovodstvenih pravila, prema kojima niko ne zna kako da sastavi „završni račun” za prošlu poslovnu godinu

Savez računovođa i revizora Srbije uputio je još edan apel Ministarstvu finansija u kome moli, gotovo kumi, odgovorne u tom resoru da koliko sutra odlože primenu propisa o računovodstvu i stave van snage podzakonska akta doneta posle juna 2013. i sve vrate u pređašnje stanje, jer su ta nova pravila gotovo neprimenjiva, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bespotrebna i veoma skupa. O odgovornosti autora propisa, činovnika, načelnika, pomoćnika i državnih sekretara Ministarstva finansija, pa i bivših ministara, da se ne govori.

Šta je ražestilo naše računovođe?

Generalni sekretar te međunarodno priznate strukovne asocijacije dr Pero Škobić kaže da se u karijeri dugoj gotovo četiri decenije nije sreo sa komplikovanijim sistemom za izradu, kako bi se to nekada reklo, „završnih računa”, ili, po novom, finansijskih izveštaja.

Kao da se neko, kaže, trudio da namerno zagorča život svima koji se bave računovodstvom i finansijskim izveštavanjem. Reč je o oko 40.000 računovođa i šefova računovodstva i oko 374.000 pravnih lica (preduzeća svih veličina i preduzetnika). Pošto se izgleda radi po sistemu „što komplikovanije – to bolje”, došli smo u situaciju da niko ne zna kako da zatvori lanjske poslovne knjige i pripremi godišnje izveštaje o svom poslovanju.

Ti izveštaji su decenijama u svim bivšim državama ovog regiona, podseća Škobić, dostavljani poslednjeg dana februara čuvenoj Službi društvenog knjigovodstva. Danas – Agenciji za privredne registre (APR). Da situacija bude čudnija, iz APR su pre nekoliko dana obavestili javnost da nisu u stanju da pripreme aplikaciju za prijem i obradu izveštaja (isključivo u elektronskoj formi), te da se rok pomera za 31. mart, iako se, po zakonu, poreski bilans mora predati do 15. marta. „Tvrdim da se to neće moći učiniti ni do tog datuma, ali to nije moj posao, a osim toga, odlaganje ne rešava probleme”, kaže Škobić i dodaje da su naša poslednja pravila za pripremu finansijskih izveštaja ne samo van međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja već i direktiva EU, koje bismo, kao zemlja kandidat za EU, morali da sprovodimo i poštujemo kao Sveto pismo.

Ništa od toga, uverava nas sagovornik, napominjući da su našim naopako sročenim Zakonom o računovodstvu i pratećim propisima predviđena čak 44 različita finansijska izveštaja, koja treba, uz uplatu različitih naknada, dostaviti APR-u. Da li je onda čudno što u toj agenciji ne mogu da pripreme aplikaciju? Naravno da nije, a zakon kaže da se „završni računi” moraju predati do 28. februara. APR će svoje troškove preneti na privredu, a ona nema na koga, pa će u krajnjoj instanci morati da pokrije ogromne troškove ove „činovničke igre”.

Šta nam je činiti?

„Savez u dopisu upućenom predsedniku vlade, ali i ministarstvima finansija i privrede predlaže hitno ukidanje ili izmenu zakona sa jasnim pratećim propisima. Samo oni koji znaju šta je privreda, ekonomija, planiranje, porezi, finansijska disciplina razumeju o čemu govorim. Bojim se da je ovakva situacija bogomdana za one kojima nije stalo do reda u ekonomiji ove zemlje”, kaže Škobić i dodaje da će, ako se ništa ne izmeni, iz privrede biti isisano stotine miliona evra za nepotrebne troškove.

Škobić kaže da je tokom mnogih susreta sa stručnjacima za finansijsko izveštavanje tražio bar jedan valjan razlog zbog čega su umesto nekadašnjeg jedinstvenog bilansa uspeha, koji je imao 34 pozicije, sada doneta dva sa čak 97 pozicija. Bilans stanja je još strašniji: umesto 50, sada je nakarikano 137 pozicija.

Uvođenjem novih, višestrukih kontnih okvira, obrazaca i različitih osnova izveštavanja gubi se uporedivost između istih pokazatelja po godinama, privrednim granama i pravnim licima. Sve bi u poslovnim knjigama moralo da se preknjiži za tekuću i dve prethodne godine. Apsurd.

Izmenjenim pravilima gotovo da se, kaže Škobić, kažnjavaju pravna lica koja bi se opredelila za primenu međunarodnih standarda, jer im se nameće obavezno sastavljanje dodatnih izveštaja. Najvećem delu od 30.000 takozvanih drugih pravnih lica, koja su, kaže Škobić, poznata na međunarodnoj sceni (Auto-moto savez Srbije, Savez inženjera, Privredna komora Srbije, sportska društva Crvena zvezda i Partizan i slično), propisuje se primena „lokalnih”, a ne međunarodnih standarda.

I za kraj, kaže Škobić, gotovo neverovatan zahtev. Strani državljani, zakonski zastupnici pravnih lica, ukoliko žele da vode poslovanje u Srbiji, moraju da pribave prijavu privremenog boravka kod nas i da izvade privremeni JMBG kao preduslov za dobijanje elektronskog sertifikata sa elektronskim potpisom. Sve to da bi se predao finansijski izveštaj. Ko to ne učini i ne dostavi finansijski izveštaj pravi privredni prestup za koji su zaprećene visoke novčane kazne. „Neka mi neko”, kaže Škobić, „objasni da li je to olakšica stranim investitorima. Meni nije.”

Slobodan Kostić

-----------------------------------------

I poslodavci protiv

Unija poslodavaca Srbije (UPS) saopštila je nedavno da je set finansijskih izveštaja u Srbiji pet puta obimniji u odnosu na zahteve međunarodnih standarda i evropskih direktiva. Kako se navodi, to što u Srbiji postoji čak pet različitih osnova finansijskog izveštavanja suprotno je praksi svih članica EU i zemalja kandidata za pristup EU.

Dodaje se da je Zakon o računovodstvu u Srbiji neusklađen sa važećim direktivama EU i da stvara visoke troškove privrednicima. „Kreiranje novih računovodstvenih propisa na osnovu globalnih i važećih evropskih standarda rezultiralo bi unapređenjem sistema finansijskog izveštavanja, povratilo bi poverenje u finansijske izveštaje, onemogućila bi se siva ekonomija i zaštitili svi oblici vlasništva, investitora, poverioca, a posebno interesi države”, piše u saopštenju UPS-a. Podršku savezu daje i Asocijacija malih i srednjih preduzeća.

Tanjug

-----------------------------------------

Velike uštede

Jednostavnijim pravilima za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja štedi se mnogo više nego što se da čak i pretpostaviti. To nisu uštede tipa smanji penzije ili plate za deset odsto ili uskrati službene automobile, prepolovi reprezentaciju, skreši izdatke za gorivo… Reč je o sofisticiranim uštedama koje se ne vide tako kao ove, ali ti troškovi izvlače ogroman novac iz ionako osiromašene privrede i svih onih koji su dužni da svoje „završne račune” predaju Agenciji za privredne registre, kaže bankar i ovlašćeni revizor Petar Stefanović. Prosto je neverovatno kako se struka i praksa nisu izborili za onakva rešenja kakve ima razvijeni svet. S tim država ne treba da ima posla. Ako hoćemo tržište i tržišna pravila, a time i bilanse koje će stranci razumeti, onda država te i slične poslove mora da poveri struci, strukovnim udruženjima i onome što predviđaju Međunarodni računovodstveni standardi, smatra Stefanović.

Snežana Jovičinac iz Beograda, računovođa od 1988, sa položenim stručnim ispitom 2000, ne može, kaže, da se čudom načudi zašto se kao razlog za kasnije predavanje „završnih računa” za 2014. na sajtu Agencije za privredne registre koriste izrazi „izveštaj za statističke potrebe kada je to finansijski izveštaj koji kao elektronski dokument potpisuje zakonski zastupnik i koji se može podneti istovremeno sa zahtevom za statističke potrebe”. Knjigovođe nemaju vremena, upozorava Jovičinac, da dva puta rade isti posao – jednom za potrebe statistike, a drugi put za finansijsko izveštavanje. Kome to treba?, pita i moli da još neko od nadležnih odgovori – da li je rok za predaju poreskog bilansa za 2014. pomeren na 30. jun i iz kog se pravog razloga odlaže rok za predaju izveštaja APR-u?

S. K.

objavljeno: 15.02.2015

Nastavak na Politika...