Izvor: Politika, 28.Maj.2013, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Činovnici „peglaju” budžetski deficit
U javnom sektoru zaposleno je 550.000 ljudi, od čega u republičkoj administracija svega 24.000, ali i taj broj je preveliki za našu privredu i budžet
Problem Srbije i njenog visokog budžetskog deficita nije samo u pukom broju zaposlenih u javnom sektoru, oko 550.000 duša, već i u slabačkoj privredi i neodgovarajućem broju radnika u realnom sektoru u kome na svakog zaposlenog „dođe” 5,5 izdržavanih lica. Kako to pomiriti u svetlu najnovijih budžetskih neravnoteža?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Jedan je predlog, reklo bi se i najlakši – zalediti ili smanjiti plate činovnika na svim nivoima, od republike do poslednje opštine u Srbiji. To je, po mnogim ocenama, više politički nego ekonomski, odnosno administrativni problem. Tu su i penzije oko 1,7 miliona penzionera. I oko njih se, bar javno, lome koplja. Da li i njihova dosta skromna prosečna primanja, oko 23.000, staviti na led? Kada se sve sabere i oduzme veliko je pitanje da li se samo po ta dva osnova (plate i penzije) može uštedeti nekih tridesetak milijardi dinara koje prete da sruše budžetsku kulu od karata ministra Dinkića.
Srbija, istina, ima najveći udeo radnika u državnoj upravi u ukupnom broju zaposlenih (12,3), u obrazovanju (10,2) i u zdravstvu (11,9 odsto). Ali to je, po analizama dr Miroslava Zdravkovića, posledica najmanje stope broja zaposlenih na 100 stanovnika u pravnim licima (18,8 zaposlenih na 100 stanovnika). Ukoliko bi, kaže, Srbija imala za 100.000 hiljada više zaposlenih u prerađivačkoj industriji, udeli u ukupnoj zaposlenosti bili bi niži, a penzioni fond lakše savladavao mesečne minuse. Slovenija, recimo, u prerađivačkoj industriji na 1.000 stanovnika zapošljava 105 proizvodnih radnika, a Srbija svega 51. Manje od nas imaju ih BiH (41) i Crna Gora (34).
Najviše zaposlenih u državnoj upravi na 1.000 stanovnika ima Crna Gora (34,2) dok od Srbije (23,1) više imaju Hrvatska (24,5) i Slovenija (24,1).
Kada se ukupan fond zarada podeli sa brojem stanovnika dolazimo do prosečnih zarada po stanovniku u evrima. Najveće zarade po stanovniku imala je Slovenija (338 evra), a najmanje BiH (68), ispod Srbije (84 evra), a uprkos većim prosečnim zaradama (zbog manje stope zaposlenosti stanovništva).
Od zarada u državnoj upravi najviše je po stanovniku isplaćeno u Sloveniji (27,7 evra), a najmanje u Makedoniji (8,7 evra), dok su Srbija i BiH imale jednako skupu državu koja je koštala po 11,4 evra svakog stanovnika ove dve države.
Sudeći po svemu, rešenje za budžetski deficit mora se pre jeseni potražiti u osetnijim uštedama i na nekim drugim pozicijama, ali i većom naplatom izvornih prihoda države. Veća budžetska podrška od većeg broja zaposlenih dobro bi došla, ali je ona na veoma dugom štapu. Potrebne su hitne, vatrogasne mere, kako bi se izbegao bankrot državne kase. Zmarzavanje ili smanjivanje plata u javnom sektoru nije popularno, ali ako 91,4 odsto budžeta puni privreda, za čije se plate i radna mesta niko ne bori, zbog čega ne bi iz fiskalne solidarnosti i činovnici poneli deo odricanja.
----------------------------------------------
Ko čini javni sektor
U javnom sektoru u Srbiji zaposleno je oko 550.000 ljudi. Čine ga zdravstvo, školstvo, administracija na svim nivoima, javna preduzeća, vojska i službe bezbednosti. Republička administracija čini tek 4,5 odsto zaposlenih u javnom sektoru ili oko 24.000 zaposlenih. U odnosu na razvijen svet mi nemamo mnogo „činovnika”, ali u odnosu na ekonomsku snagu zemlje i potencijal privrede, pogotovo u vreme krize – i previše ih je. Od 2008, kada je planula ekonomska kriza u svetu i kod nas, bez posla je ostalo oko 300.000 ljudi. U javnom sektoru svega 5.500.
----------------------------------------------
Na dnu po broju lekara
Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Srbiji i Crnoj Gori na 10.000 stanovnika dolazi svega 21 lekar. U jugoistočnoj Evropi od nas su malo bolje Makedonija i Hrvatska, u kojima na 10.000 stanovnika dolazi 26 lekara, a u Sloveniji 25. Kuba i Grčka dele prvo mesto sa 62 lekara. U Austriji na 10.000 stanovnika ima 49 lekara, Gruziji 48, Rusiji 43, Norveška 42, Švajcarska 41 lekar.
S. Kostić
objavljeno: 28.05.2013.
