Izvor: B92, 26.Jun.2013, 11:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čini li nas privredni rast srećnim?

Berlin -- Novac igra važnu ulogu u osećaju zadovoljstva. Ali, imati više ne znači uvek i veću sreću, piše Dojče vele.

Sam novac ljude ne čini srećnim, to se već zna. Ali, novac ipak igra veliku ulogu u ljudskoj sreći. To je bar rezultat višededecenijskog istraživanja švajcarskog ekonomiste Bruna Freja. "Ljudi koji više zarađuju su srećniji su", zaključuje on.

Švajcarski ekonomista koji danas predaje na engleskom univerzitetu Vorvik bio je jedan od prvih naučnika >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji je uz pomoć ekonomskih modela istraživao pitanje ljudske sreće.

Da privredni rast i blagostanje čine ljude srećnijima potvrđeno je i u uporednoj analizi različitih država.

"Ako uporedimo siromašne zemlje sa zemljama u kojima ljudi prosečno imaju veće prihode, jasno je: ljudi u bogatijim zemljama su srećniji", tvrdi Frej.

Kad naučnici poput Freja govore o sreći onda misle na subjektivno zadovoljstvo životom, koje oni mogu da mere. Ispitivane osobe se, na primer, zamoli da na skali od jedan do deset obeleže koliko su zadovoljni svojim životom.

Ipak nije sve u novcu

Kod uticaja novca na osećaj sreće veliku ulogu igra nivo blagostanja. Tako je siromašan čovek znatno srećniji nego neki bogati ako udvostruči svoja primanja, kaže Frej.

Drugim rečima, ko puno ima neće biti srećniji ako dobije još više. Naravno, nije sve u novcu.

"Ima puno činilaca koji određuju sreću", kaže Frej. Uz genetsku sklonost veliko značenje ima pre svega zdravlje, a zatim društveni činioci kao što su prijatelji i porodica.

Za razliku od zemalja na pragu industrijalizacije kao što su Kina i Indija čist privredni rast već odavno nije više glavni cilj u društvima blagostanja kao što je Nemačka.

"Drugi ciljevi su važniji", kaže ekonomista Gerd Vagner, član Uprave u Nemačkom institutu za istraživanje privrede (DIW) u Berlinu.

"Niska nezaposlenost, održive državne finansije, dobar zdravstveni sistem kao i demokratija i sloboda - sve su to ciljevi kojima se prema našem istraživanju daje veća važnost nego privrednom rastu", objašnjava Vagner.

Privredni rast može da pomogne u ostvarivanju tih ciljeva, ali nije nužno potreban.

"Nezaposlenost može biti izbegnuta tako što će se smanjiti broj radnih sati u nedelji. Ljudi su spremni manje da rade ako će njihova primanja uprkos tome ostati dovoljno visoka. A to zavisi od napretka produktivnosti, a ne od privrednog rasta", kaže Vagner.

I solidno stanje državnih finansija može da se postigne bez privrednog rasta.

"Može da se troši manje novca, tako će biti smanjeno i zaduženje države. Ili mogu da se povećaju poreze. Ne mora, dakle, uvek da postoji privredni rast", navodi on.

Demokratija i sreća

Politički činioci takođe jako utiču na to jesu li ljudi zadovoljni svojim životom.

"Ljudi u demokratijama su srećniji nego oni u autoritarnim ili diktatorskim društvima", kaže istraživač sreće Bruno Frej.

Ljudi su naročito srećni ako su političke odluke razumljive i ako se na njih može direktno uticati, najbolje na lokalnom nivou.

Evropska unija, prema Frejovom mišljenju, ima "velik deficit demokratije".

Istraživanja redovno potvrđuju (a najnovije je ono američkog instituta Pju risrč center iz Vašingtona) kako građani EU malo veruju svojim političkim institucijama.

"Evropska unija bi morala češće da dopusti direktnr referendume o važnim pitanjima", smatra Frej koji je kao Švajcarac uveren u prednosti direktne demokratije.

"Tako bi Evropska unija mogla da uspostavi vezu između evropskih pitanja i onoga što je ljudima stvarno važno", tvrdi on.

Za najmanje 20 miliona ljudi u Evropskoj uniji je jako važno pitanje kako naći posao. Toliko je, naime, trenutno nezaposlenih, ne računajući one koji su već dugo bez posla.

Nesreća nezaposlenosti

Visoka stopa nezaposlenosti je prema istraživanju sreće posebno velika drama, kaže Frej.

Obično ljudi ne ostanu dugo nesrećni, ako im se dogodi nešto neugodno, neka nesreća ili druga kobna situacija. Nakon nekog vremena osećaj zadovoljstva se ponovo vrati na prvobitni nivo. Drugačije je kod nezaposlenosti.

"Ko ostane bez posla on stvarno postane dosta nesrećniji nego što je bio pre", kaže Frej.

Novac za nezaposlene koji ljudi dobijaju ne može ništa da promeni. Samo novo radno mesto vraća sreću - barem kod muškaraca.

"Naša istraživanja pokazuju da muškarci inače ostanu na niskom nivou sreće. Žene su tu sposobnije da se prilagode - one sebi nađu važne zadatke u porodici i ubrzo se bolje osećaju", navodi Frej.

Nastavak na B92...