Izvor: Politika, 04.Apr.2014, 11:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čime sputavamo trgovinske slobode

Po slobodi prometa pali smo ove godine sa 71. na 89. mesto, navodi se u poslednjem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma

Srbija se po kriterijumu slobode trgovine nalazi na 89. mestu od 138 zemalja, navodi se u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o slobodi trgovine u svetu za 2014. godinu. Takav rang znači pad za 18 mesta, jer smo pre godinu dana bili na 71. poziciji.

Kako se navodi u izveštaju, najviše problema prilikom uvoza kod nas prave komplikovane procedure, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << carine, naši standardi i tehnički zahtevi, ali i korupcija na granici, kriminal i neodgovarajuća telekomunikaciona infrastruktura. Kada je reč o izvozu, tu nam se zamera neodgovarajuća proizvodna tehnologija i obučenost, tehnički standardi i zahtevi, otežani pristupi finansiranju.

Sve zemlje bivše Jugoslavije su prošle bolje od nas, pa je tako Slovenija na 38. mestu, Crna Gora na 49. poziciji, Hrvatska na 56, Makedonija na 63, a Bosna i Hercegovina na 78. Na vrhu liste po slobodi trgovine su Singapur, Hongkong, Holandija, Novi Zeland, Finska i Velika Britanija. Poslednja mesta su zauzeli Čad, Venecuela i Angola.

Da li je zaista sloboda trgovine u našoj zemlji na tako nezavidnom nivou ili ovakvi izveštaju ne mogu potpuno realno da sagledaju stanje trgovine u svakoj zemlji? Država tvrdi jedno, ekonomisti i privreda drugo. Treba podsetiti i da nas je izveštaj Evropske komisije krajem prošle godine svrstao u kategoriju ekonomskih ponavljača. Takođe nam se zamera već godinama – veliko prisustvo države u privredi, prevelika državna pomoć i previše subvencija gubitašima, loše upravljanje javnim preduzećima, velika budžetska potrošnja...

Što se tiče slabih ocena iz izveštaja Svetskog ekonomskog foruma o slobodi trgovine, Dragovan Milićević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, kaže za „Politiku” da je reč o zbirnom indeksu i da primedbe ne treba pripisivati jedino sektoru trgovine u našoj zemlji.

– Da li ovde postoje uslovi za slobodno obavljanje trgovine? Postoje. Nema ograničenja da bilo ko dođe na naše tržište, cene se slobodno formiraju, čak su i carine za mnoge proizvode minimalne i to je deo procesa pristupanja Evropskoj uniji – navodi Milićević.

Prema njegovim rečima, problemi koji postoje u našoj ekonomiji su zajednički za bilo koji biznis, pa bi i njihovo rešavanje trebalo da bude sistemsko, a ne jedino u trgovini.

– Prepreka razvoju svakog posla, a ne samo trgovinskog, jesu neefikasna administracija u našoj zemlji, skupi krediti i korupcija koje još ima. To ometa i širenje poslova i otpočinjanje novih – objašnjava Milićević.

Da li zbog toga nema više investicija u trgovinu u Srbiji i da li zbog toga neki od najvećih svetskih trgovaca nikako da dođu na naše tržište?

Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže da svaki investitor pre nego što dođe ispituje svaki segment našeg privrednog ambijenta. Isto je i u trgovini.

– Očekujem da mi i dalje padamo na sličnim listama zato što malo radimo da olakšamo, na primer, finansijske transakcije sa inostranstvom. Imamo rigidan devizni režim koji guši i izvoz i uvoz. Uzmimo primer „Ikee”, koja nikako da dođe. Ona bi veliki deo svog asortimana uvozila, ali bi kod nas i kupovala pa izvozila svojoj mreži u inostranstvu, a to je ovde zbog skupih i složenih procedura komplikovano – navodi Kovačević, dodajući da bi to trebalo saseći budućim reformama.

Sa druge strane, Goran Nikolić, ekonomista Instituta za evropske studije, navodi da treba biti obazriv kada je reč o kritikama na naš račun da otežavamo uvoz.

– Možemo da kritikujemo komplikovane procedure, ali bi trebalo da imamo i razumevanja. Jer, veliki uvoz ne odgovara nijednoj ekonomiji. Mi moramo da nastojimo da očuvamo našu privredu koja će da proizvodi, a ne sve da uvozimo. To nije dobro – zaključuje Nikolić.

S. Despotović

objavljeno: 04.04.2014.

Nastavak na Politika...