Izvor: Politika, 20.Dec.2012, 13:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ciljana inflacija – mit ili stvarnost

Vlada Srbije je zapisala da će učiniti sve da rast cena u 2013. bude 5,5 odsto, godinu dana kasnije pet, a u 2015. samo 4,5 procenata

Rast privrede, povećanje zaposlenosti i životnog standarda, Srbija u naredne tri godine može da postigne samo ako smanji manjak u državnom budžetu, suzbije inflaciju i raskorak između priliva i odliva novca u inostranstvu. Za stabilnost cena zadužena je Narodna banka. Svojim programom monetarne politike u 2013. NBS se obavezala da cilja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << inflaciju od četiri odsto, ostavljajući mogućnost da omane za 1,5 procentnih poena. U Fiskalnoj strategiji za naredne tri godine Vlada Srbije je zapisala da će, sa svoje strane, učiniti sve da rast cena u 2013. bude 5,5 odsto, godinu dana kasnije pet, a u 2015. samo 4,5 procenata.

Centralna banka će cene najviše disciplinovati „štelovanjem” kamatne stope, što je i dosad činila, kažu ekonomisti. Ali, ako država ne uradi svoj deo posla, po visini inflacije bićemo i ubuduće neslavni prvaci Evrope. U tom slučaju, što je naročito neprijatno, od željenog ekonomskog rasta, povećanja zaposlenosti i standarda u naredne tri godine neće biti ništa.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ukazuje da je borba NBS protiv relativno visoke inflacije proteklih nekoliko godina uglavnom bila nedovoljno uspešna. I pored restriktivne monetarne politike, rast cena je redovno premašivao očekivanja.

– Zbog restriktivne monetarne politike, koja će se, po svoj prilici, voditi u narednoj godini imajući u vidu visoku stopu inflacije u ovoj godini, mogao bi da strada oporavak proizvodnje, rast zaposlenosti i izvoza – kaže Savić. – Ako i u 2013. izgubimo vreme i ozbiljno ne oporavimo proizvodnju, povećamo zaposlenost i izvoz, bojim se da ćemo doživeti situaciju koja je slična Grčkoj.

Savić kaže da se protiv inflacije ne može uspešno boriti samo centralna banka. U tu bitku mora da se uključi i antimonopolska politika, a Komisiji za zaštitu konkurencije treba dati mnogo veća prava, ali i mnogo veću odgovornost.

– Srbija mora mnogo ozbiljnije da se obračunava sa onim trgovcima i proizvođačima koji koriste priliku da ih je malo na tržištu i dižu cene koliko to njima odgovara – kaže naš sagovornik. – Treba primenjivati iskustva iz sveta, zakonska i praktična rešenja, koja se moraju odlučnije primenjivati. Da se ne ponovi da Komisija nekoliko puta donese odluku o oduzimanju dela dobiti preduzeća koja su nedozvoljeno koristila srpsko tržište, a da druge nadležne institucije kasnije oslobode te kompanije od odgovornosti.

Ekonomista Dragovan Milićević je ovim povodom Tanjugu izjavio da da će se ciljana inflacija teško ostvariti, ukoliko se, u sadejstvu sa merama monetarne politike, ne primene još neke mere, odnosno fiskalna prilagođavanja.

– Velika je neravnoteža u ekonomiji Srbije, i spoljna i unutrašnja, i bojim se da neće samo monetarna politika moći da bude uspešna u tom nastojanju – kaže Milićević. – Pogotovo što je jedini instrument monetarne politike referentna kamatna stopa. Tačno je da ona utiče na tražnju za novcem, ali istovremeno otežava privredi pristup bankarskim kreditima. Za privredu je novac već skup, pa će banke i dalje novac ulagati u kupovinu državnih hartija od vrednosti.

Teško da se može bez korenite reforme sistema – zaključuje Milićević i ukazuje da se Srbija još drži starog ekonomskog modela koji nije dao nikakve rezultate.

Industrijska proizvodnja čini 13 odsto BDP-a što pokazuje da je izvršena totalna deindustrijalizacija, a i dalje se, po njegovom mišljenju, forsira isti model – rekao je Milićević.

Dejan Šoškić, bivši guverner NBS, nedavno je na održanom skupu „Izazovi ekonomske politike Srbije u 2013.” na Ekonomskom fakultetu u Beogradu apelovao da vreme krize mora biti i vreme saglasja između vlade, centralne banke, sindikata i poslodavaca. I ovom prilikom je svojim kolegama i kreatorima ekonomske politike stavio do znanja da su dometi monetarne politike ograničeni, jer na srpskom tržištu istovremeno caruju dve valute – naš dinar i evro.

– Svi treba da se slože da sami ne favorizujemo stranu valutu, odnosno evro. To je uslov za dosezanje ciljane inflacije i očuvanja  monetarnog suvereniteta – rekao je Šoškić.

Srbija je u proteklih 12 godina trošila više nego što stvara i otuda sve naše današnje, a i buduće nevolje. Ekonomista Dejan Jovović smatra da je kucnuo poslednji čas za preduzimanje radikalnih mera.

– Za dugoročnu stabilnost potrebna je temeljna reforma javnog sektora, koja se više ne može odlagati, kao i poreska reforma. Za njeno sprovođenje potreban je opšti konsenzus – kaže Jovović.

Profesor niškog Ekonomskog fakulteta Marko Sekulić, u protekloj deceniji bio je jedan od upornih zagovornika da se napusti pogrešna ekonomska politika „koju su sprovodile sve vlade”. Na pomenutom skupu ekonomista, na kome se govorilo o do sada preduzimanim merama Dačićeve vlade i ekonomskoj politici za narednu godinu, reče da među one koji su grešili ubraja i sadašnjeg ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića.

Po običaju britku diskusiju Sekulić je završio sledećom rečenicom:

– Do sada je samo radila nevidljiva ruka tržišta, došlo je vreme da počne da radi i glava. Ovo što sada Dinkić radi je pozitivno.

A. Mikavica

objavljeno: 20.12.2012.

Nastavak na Politika...