Izvor: Blic, 10.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cilj je samo režim
Cilj je samo režim
BRISEL (Beta) - Šefovi diplomatija Evropske unije će danas, u Briselu, održati javnu raspravu o stanju u zemljama Zapadnog Balkana sa ciljem da još jasnije utvrde politiku 'postizanja stabilnosti i razvoja' tog područja, koje Treba ekonomski i politički 'ugraditi' u strukture Unije, uključujući 'demokratsku Srbiju i SRJ'.
Ovo se ističe se u smernicama koje je za ministarsku raspravu pripremilo francusko predsedništvo EU, a u koje je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << imala uvida agencija Beta.
Nužnost da se održi temeljita, javna rasprava na nivou ministara inostranih poslova petnaestorice proizilazi i iz opsega političkog, finansijskog i vojnog angažovanja zemalja Evropske unije na prostoru bivše Jugoslavije i Albanije, što pokriva pojam 'Zapadni Balkan'.
S tim u vezi se ukazuje da je EU od 1991.u taj region uložila osam milijardi eura (16 milijardi maraka), a vojno bila veoma angažovana kroz Sfor u Bosni i Kfor na Kosovu.
U smernicama francuskog predsedništva se podvlači da primer demokratskog preobražaja u Hrvatskoj 'pokazuje da su zemlje tog područja u stanju da ostvare obnovu i da ništa tamo nije konačno odigrano'.
U istom tekstu se ukazuje i na ključni značaj predstojećih jesenjih izbora-opštinskih na Kosovu, u Makedoniji i u Albaniji, parlamentarnih u Bosni, 'opštinskih i saveznih u Srbiji, SR Jugoslaviji'.
Šefovi diplomatija evropske petnaestorice će u javnoj raspravi o Zapadnom Balkanu nastojati i da se dogovore šta je naujputnije učiniti za stabilizaciju svake zemlje i oblasti Zapadnog Balkana pojedinačno.
Kad je reč o SR Jugoslaviji, francuski dokument pripremljen za ovaj samit predočava neophodno nastavljanja napora za 'pospešenje demokratske tranzicije u Beogradu', uz opasku da 'razvoj unutar Srbije/SR Jugoslavije uslovljava stabilizaciju celog područja'.
Zato, kako se navodi, treba ojačati podršku 'srpskom civilnom društvu i snagama demokratske opozicije', imajući u vidu da postojeći režim u Beogradu 'slabi', dok je institucionalna opozicija i dalje podeljena.
Ministri će razmotriti i u kojoj meri su sankcije protiv vladajućeg poretka u Srbiji i SR Jugoslaviji zaista u funkciji ciljeva Evropske unije.
Diplomatski izvori u Briselu tvrde da neke vlade i ustanove EU smatraju da bi trebalo dalje ukidati sve one sankcije koje na bilo koji način štete stanovništvu u Srbiji i demokratskim snagama, a svakako jačati 'ciljane mere' protiv struktura režima.
Uoči ovog ministarskog sastanka je bilo informacija da se priprema novo proširenje spiska zabrane izdavanja viza za ulazak u zemlje EU 'licima koja čine ili pomažu režim predsednika SRJ Slobodana Miloševića'. Tom spisku bi, navodno, bilo pridodato 'još nekoliko desetina imena'.
Šefovi diplomatija EU će, kažu evropski izvori u Briselu, svakako podržati politiku dalje 'političke i ekonomske pomoći Crnoj Gori'.
A, kad je reč o Kosovu, u smernicama se vidno naglašava 'potpuno sprovođenje rezolucije 1244 SBUN i, u tom okviru, stvaranje uslova za široku autonomiju' pokrajine. Posebno se insistira na osiguranju uslova bezbednosti, uz podršku UNMIK-u i 'doprinos zaštiti manjina-posebno Srba'.
