Izvor: B92, 24.Okt.2015, 16:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čija je naša zemlja?
U proteklu deceniju i po u Srbiji je poništena svaka treća privatizacija u poljoprivredi, kaže član Odbora SANU za selo Branislav Gulan
Prema njegovim rečima, zbog toga je bez posla ostalo više od 100.000 radnika.
Najveći deo privatizacije poljoprivrednih preduzeća u Srbiji nije obavljen na zakonit način. Sporadično se u protekloj deceniji i po ukazivalo na sporne slučajeve, ali očito kod nadležnih nije bilo sluha za dokaze koji su bili predočeni.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Nekolicina ljudi koja se bavi tom oblašću upozoravala je na to da se privatizacija u poljoprivredi sprovodi na pogrešan način. To je, međutim, ocenjeno kao „jeres” i oni koji su to govorili napadani su zbog takvog mišljenja. Sad se ipak vidi ko je bio u pravu – poništena je svaka treća ili četvrta privatizacija. Posle obavljene privatizacije, došli smo u situaciju da postavimo pitanje – čija je naša zemlja?
On dodaje da je u procesu privatizacije učinjeno niz grešaka. Po sadašnjoj regulativi, promet poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini nije dozvoljen. Međutim, kako ističe, Agencija za privatizaciju je, prodajući poljoprivredne kombinate, zapravo obavila promet zemljišta nad kojim su oni imali pravo korišćenja, iako za to nije bila nadležna, što je najveći propust.
"Agencija, opet, tvrdi suprotno: da nikada nije prodavala zemljište jer vrednost zemljišta nije bila navedena u knjigovodstvenim bilansima, nije ulazila ni u procenu vrednosti firme niti u početnu cenu na licitacijama. Cena se ipak zidala i kroz zemljište koje se dobijalo na korišćenje. S dokazom o kupovini firme novi vlasnici su se, uglavnom bez problema, u Katastru upisivali i kao vlasnici zemljišta. To je teško sad ispraviti pa je u toku i preprodaja zemljišta i čitavih agrobiznisa sa strancima, a potom će se tragovi kapitala od tih prodaja zagubiti na nekom ostrvu", ukazuje Gulan.
Najveći gubitnici srpske privatizacije su radnici koji su masovno osali bez posla, a stočni fond je i bukvalno desetkovan. Tek s 30 odsto učestvuje u bruto domaćem proizvodu poljoprivrede, a trebalo bi s najmanje 60 odsto. On se i dalje godišnje smanjuje dva do tri odsto, ukazuje Gulan.– Privatizacija oranica predstavlja osmišljenu pljačku uz pomoć države.
Današnji srpski veleposednici imaju znatno veće posede nego što su ih u Vojvodini imale porodice Dunđerski, Kotek i Fernbah uoči Drugog svetskog rata. Oni su zajedno posedovali oko 11.200 hektara plodne zemlje, a sve to nije ni polovina onoga što danas imaju, recimo, „MK grupa”, „Delta”, Matijević... Po poslednjem popisu, u Vojvodini postoji više od 146.000 vlasnika obradive zemlje.
U tome 1.285 Vojvođana poseduje oko 210.000 hektara zemlje, a prosečna veličina njihovih gazdinstava je 163 hektara. Uz to, još njih 71 poseduje posede od 300 do 500, a 25 od 500 do 1.000 hektara. Treba reći i to da je i pre ove poslednje privatizacije zemljišta u Srbiji, čak 95 odsto poseda bilo u privatnom sektoru. Svi oni daleko su od današnje velike četvorke, koja ukupno obrađuje više od 100.000 hektara u Srbiji, što sopstvenog zemljišta dobijenog kupovinom nekada moćnih poljoprivrednih kombinata, što državne zemlje koju su u zakup dobili privatizacionim paketom ili je zakupili docnije – kaže Gulan.
