Izvor: Politika, 27.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četiri nemoguće misije
Različiti scenariji kretanja nacionalne ekonomije, prema stručnjacima MAT-a, biće čudna kombinacija krvi, znoja, suza, ali i lagodnog troškarenja
Ekonomija Srbije je, sudeći ne samo po poslednjim, zabrinjavajućim pokazateljima već i po onome što nas čeka u naredne dve-tri godine, u opasnom „zagrljaju” politike. Čak i one dnevne. Ne samo usled nepoznanice, da li ćemo 28. januara potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, već ponajpre zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naše bliske budućnosti i nevesele sadašnjosti.
Sudeći, međutim, po onome do čega je došao stručni tim biltena „Makroekonomske analize i trendovi” razigravajući četiri moguće ekonomske varijante, nas kao društvo željno razvoja, novih radnih mesta i standarda, ne očekuju mnogo bolji dani. Naprotiv. Biće to, izgleda, neka čudna kombinacija krvi, znoja, suza, ali i lagodnog troškarenja pojedinih segmenata društva na račun budućnosti, jer se država, ovakva kakve jeste, stalno nalazi u nekakvim predizbornim ili postizbornim ciklusima u kojima nije baš uputno zaseći oštrije u nečije privilegije.
Stručnjaci MAT-a predočili su četiri moguća scenarija kretanja nacionalne ekonomije. Analiziran je period za naredne dve-tri godine, dok je 2008. već proglašena za „treću uzastopnu izgubljenu godinu u pogledu odlučnijih ekonomskih i reformskih poteza”.
Prema prvom scenariju, ako se odlučimo za rast izvoza, održavanje sadašnjeg nivoa potrošnje države i domaćinstava, stradaće investicije. A bez investicija, što domaćih što inostranih, od bar 25 odsto bruto domaćeg proizvoda, dvostruko više nego sada, nema razvoja, izvoza, radnih mesta, boljih plata, standarda... Rečju, Evrope. Opredelimo li se za drugi scenario – zadržavanje sadašnjeg nivoa državne potrošnje i domaćinstava, uz osetniji rast investicija – pašće izvoz, koji sa 6,5 milijardi evra, koliki će biti 2007, ne može da izgladi ni polovinu uvoza.
Po trećoj varijanti, opasno bi stradala potrošnja domaćinstava, ne bi li održali sadašnji trošak države, podstakli izvoz i investicije. U MAT-u kažu – neizvodljivo. Nema te politike koja bi izdržala toliki socijalni pritisak i štrajkove nezadovoljnih, pre svih, državnih i ostalih službenika.
I, konačno, četvrta, po njima najprihvatljivija, ali ništa manje izvesna opcija, predviđa zadržavanje trenutne potrošnje domaćinstava, rast investicija i izvoza. Ali? Za to „ali” u 2009. i 2010. potrošnja države treba da opadne za realnih pet procenata po godini.
Za saradnike MAT-a, i ta je varijanta gotovo „nemoguća misija”, jer su javna i državna potrošnja toliko kruto postavljene da su gotovo nedodirljive kategorije. Kako smanjiti izdvajanja, recimo, iz budžeta za penzioni fond? Iz državne kase sada se u Fond PIO isplaćuje čak 37 procenata novca neophodnog za uredno izmirivanje penzija više od 1,3 miliona penzionera. Da se i ne spominju ostale obaveze za državnu upravu, vojsku, policiju, zdravstvo, školstvo...
Nečega se moramo lišavati. Ali – kako? U stalnim izbornim aktivnostima, nema te vlade koja bi se ozbiljno suočila s reformom izdataka javnog sektora za čije izdržavanje mimo naše volje ide čak 41 odsto BDP-a. I to nam je malo, pa pravimo deficite na svakom koraku i zadužujemo se ne vodeći računa ko će sutra i kako da vrati uzajmljeno. Možda za monetarne i druge stručnjake Srbija sa 61 odsto BDP ukupnog spoljnog duga od 25 milijardi dolara, od čega svega devet otpada na obavezu same države, nije prezadužena, ali zebnja s dugovima uvek postoji. Šta ako za izvesno vreme prodamo sve što je za privatizaciju, a presahnu osetniji devizni prilivi po raznim osnovama s kojim sada „peglamo” trgovinski deficit od oko sedam milijardi evra, a to je čak 21,5 odsto BDP. Malo li je?
U svakom slučaju, procena je autora MAT-a, očekuje nas veoma teška i neizvesna ekonomska 2008. godina u kojoj na talonu nije samo ono što će se u njoj dešavati već i privredni život u naredne dve-tri. Proći će predsednički, pa i lokalni izbori u maju, dok se neki pribojavaju i od parlamentarnih, zbog političkih trzavica zbog Kosova i Metohije, ali i odnosa sa EU. Ali, ništa manje važna stvar za naš život svakodnevni, pa i budućnost miliona mladih, pogotovo željnih posla, ne može biti i (ne)izvesna bliska budućnost naše ekonomije. Ekonomije kojom se politika, ovakva kakva jeste, opasno poigrava bez odgovornosti pred sadašnjošću.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 28/01/2008]
