Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Jan.2021, 12:03

Četiri mere za krizu izazvanu pandemijom

Potpredsednica Svetske banke Ane Bjerde ocenila je da što pandemija bude duže trajala, to je verovatnije da će privrede i građani zapadati u teškoće, zbog čega kreatori politika moraju da reaguju pre nego što domino efekat nenaplativih kredita uhvati maha, a države se suoče sa dubokim krizama.

Bjerde je u autorskom tekstu za sajt "Emerging Europe" predložila četiri dalekosežne mere, pre svega proaktivan i koordiniran odgovor javnih politika na nenaplative kredite (NPL).
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Ako se banke protive otpisu nenaplativih plasmana i nastavljaju da kreditiraju "zombi" preduzeća, nastupiće duža i teža kreditna kriza. Kreatori politike su 2008. Oklevali, podsetila je ona na ekonomsku krizu.

Kada je potrebno rešavati nenaplative kredite i sam protok vremena čini lošu situaciju još gorom, a kreatori politika i bankari moraju da odgovore što je ranije moguće kako bi sprečili da se taj problem otme kontroli.

Kao drugo, dodala je ona, nadzorne institucije bi trebalo da rade sa najizloženijim bankama i staraju se da one poseduju dovoljne rezerve za gubitke po osnovu kredita.

U toku ove pandemije od banaka se traži da daju dosad nezabeležen doprinos ublažavanju nastalog šoka pružanjem preko potrebnih kredita građanima i privredi. Kreatori politika bi trebalo da se odupru pritisku da relaksiraju postojeća pravila, ukazala je Bjerde.

Bjerde je rekla i da, kao treću meru, treba kao prioritet postaviti izradu izlazne strategija za pravovremeno i plansko ukidanje otpusta dugova i moratorijuma na otplatu kredita.

Zemlje istočne i jugoistočne Evrope su hitno uvele te mere po izbijanju kovida-19 i one su donele dobre rezultate. Međutim, ostanak takvih rešenja na snazi podrazumeva skrivene troškove, upozorila je ona, saopštila je Kancelarija Svetske banke u Srbiji.

Njima se može oslabiti finansijska disciplina dužnika i produžiti život firmama koje su i pre pandemije bile u teškoćama, ali ne postoje jednostavni odgovori na pitanja kada i kako ove mere treba postepeno ukinuti.

Kao četvrto, firmama koje su u teškoćama ali ipak potencijalno održive biće potrebno reprogramiranje kredita.

Kako bi kompanije u nedaćama povratile održivost na tržištu, potrebno je reprogramirati njihove obaveze i uskladiti rokove otplate sa očekivanim prilivima.

Nasuprot tome, reprogramiranje kredita neodrživih korisnika samo će odložiti neizbežne gubitke, zaključila je Bjerde.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...