Izvor: B92, 14.Nov.2008, 05:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cesid: Životni standard najvažniji
Nirnberg, Beograd -- Trećina građana Srbije jedva sastavlja kraj sa krajem, standard važniji od Kosova i Evropske unije, pokazuje istraživanje Cesida.
Trećina građana Srbije teško podmiruje osnovne životne potrebe, pokazalo je najnovije istraživanje Cesida. Građani Srbije, prema ovom istraživanju, smatraju da bi prioriteti vlade morali da budu: ekonomski razvoj, poboljšanje standarda i plata, smanjenje kriminala i korupcije i smanjenje nezaposlenosti.
Svaki >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jedanaesti građanin spada u kategoriju veoma siromašnih, i kaže za sebe da nema dovoljno novca ni za hranu.
Jedna četvrtina građana ima dovoljno novca za hranu, ali ne i za kupovinu obuće i odeće.
"Jedna trećina građana Srbije ima ozbiljne probleme u podmirivanju egzistencijalnih potreba. Ovo su, svakako, nalazi koje bi i politička elita i svi oni koji se bave društvenim i političkim kretanjima uzmu u obzir", objasnio je koordinator projekata u Cesidu Miloš Mojsilović.
"Jedna trećina živi 'prosečno’, mada, ako pogledamo opis i te treće skale, može biti diskutabilno da li je to prosečno, ili bi se neko iz neke ekonomski razvijene zemlje nasmejao kada bi video šta smo mi nazvali prosekom. A to je trećina građana koja kaže da imaju za hranu odeću i obuću, ali nisu u stanju da zamene televizor, frižider ili neke kućne aparate”, ukazuje on.
Petina građana smatra da je umereno bogata, dok samo tri odsto njih smatra da su veoma bogati.
Četvrtina građana pesimistična je u predviđanju kada će nam biti bolje, petina su optimisti, a skoro četrdeset odsto građana nije znalo da odgovori na ovo pitanje.
Na listi prioriteta građana, pitanja Evropske unije i Kosova nalaze se na petom i šestom mestu, iako stranke te teme nameću kao prioritne pri izjašnjavanju građana.
"Dakle, mi na neki način, kroz političku scenu uspevamo da ono što ljudima nisu prioriteti, postavimo kao njihove prioritete, a ono što jesu njihovi prioriteti mi to prestavimo kao beznačajno, ili da kažem, kao nešto što je drugog reda”, ukazuje direktor programa u cesidu Marko Blagojević.
"Dakle, očigledno je građanima mnogo važnije pitanje zaposlenosti, plata i standarda, nego što je priključenje Evropskoj uniji, pa i status Kosova", zaključuje Blagojević.
Statistika: Inflacija 12,3 odsto
U Srbiji je u oktobru godišnja inflacija bila 12,3 odsto, prema metodologiji Evropske unije, objavio je Republički zavod za statistiku.
Maloprodajne cene robe porasle su u oktobru za 1,8 odsto u odnosu na septembar, a za 12,3 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga, u oktobru je u odnosu na septembar najveći porast cena zabeležen u grupi "stan, voda, električna energija, gas i drugi ogrev" - za 3,6 odsto, zbog porasta cena uglja i prirodnog gasa.Hrana i bezalkoholna pića poskupela su za 3,1 odsto zbog povećanja cena povrća, svežeg i prerađenog mesa i jaja, zatim obrazovanje za 1,5 odsto zbog povećanih cena školarina.
Najveći pad cena zabeležen je u zdravstvu od dva odsto zbog nižih cena lekova, a cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
Prema metodologiji EU, inflacija se meri na osnovu prosečne promene maloprodajnih cena roba i usluga za ličnu potrošnju, a uključuje i
cenu iznajmljivanja stana, finansijske usluge, usluge obrazovanja i ugostiteljske usluge.
Prema standardnoj metodologiji Zavoda, kojom se meri rast cena na malo, cene su u oktobru bile 1,2 odsto više nego u septembru, a u prvih 10 meseci ove godine inflacija je dostigla osam odsto.
Istraživanje kupovne moći
Prema istraživanju kupovne moći Evrope, koje je sprovela nemačka agencija GfK, Srbija je na 33. mestu od 41. države sa oko 3.000 evra kupovne moći po stanovniku.
Lista obuhvata 41 evropsku zemlju, a evropski prosek kupovne moći iznosi 12.500 evra. Prema rezultatima istraživanja GfK-a, građanin Hrvatske godišnje za potrošnju raspolaže sa 4.760 evra i na 30. je mestu, dok je Crna Gora zauzela 35. mesto sa nepunih 2.600 evra po stanovniku.
Iza Crne Gore slede Bosna i Hercegovina, čiji građani prosečno raspolažu sa 2.330 evra, kao i Makedonija sa 2.200 evra.
Među poslednjima su Belorusija, Albanija, Ukrajina, dok je Moldavija, sa kupovnom moći od 788 evra po stanovniku, najsiromašnija evropska država.
Kupovna moć slovenačkog građanina je 9.900 eura, zbog čega je Slovenija na 21. mestu. Najveću kupovnu moć u Evropi ima građanin Lihtenštajna, koji raspolaže sa 44.850 evra.
Slede Luksemburg i Švajcarska, sa 28.200 i 26.800 evra, dok je Velika Britanija prvi put ispala iz kruga deset vodećih zemalja. Ona je zauzela 11. poziciju sa 18.580 eura kupovne moći po stanovniku.
Island je sa četvrtog pao na sedmo mesto, sa 21.200 evra kupovne moći po stanovniku.
Njegovo mesto zauzela je Norveška, koja je svoj rejting poboljšala za jednu poziciju u odnosu na prošlogodišnje istraživanje. Kupovna moć norveškog građanina iznosi preko 25.000 evra.
Na petom mestu je Irska sa 22.540 evra, a na šestom Danska sa 21.670 evra. Austrija je deveta sa 20.000 evra, a Francuska deseta sa 19.530 evra kupovne moći po stanovniku.
