Izvor: Politika, 20.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Cepter-siti” u Brodogradilištu
Poslovno-stambeni kompleks sa marinom i sportskim bazenom nići će uz Savu, a proizvodnja će verovatno biti izmeštena na Dunav. – Urbanistički planovi mogu da pomrse račune biznismenima koji propala preduzeća kupuju zbog atraktivne lokacije
To što su banke u trci za IMT-om ostavile Filipa Ceptera bez kredita, ne znači da su njegovi snovi o „Cepter-sitiju” pali u vodu. Kako saznajemo, poslovno-stambeni kompleks sa marinom i sportskim bazenom nići će uz Savu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na mestu gde se danas nalazi Brodogradilište „Beograd”. Cepter se dokopao ove atraktivne lokacije, koja se prostire na više od 20 hektara, još 2003. godine, kupivši preduzeće iz stečaja za samo 13 miliona evra.
Ovaj građevinski poduhvat upravo mu omogućava Generalni urbanistički plan Beograda do 2021. godine, u kome je predviđena transformacija industrijske zone. Tu mogućnost je vlasnik i iskoristio, pa je još 2006. godine pokrenuo inicijativu za imenu planskog dokumenta.
Na osnovu saglasnosti nadležnih gradskih službi, prema rečima Antonija Antića, direktora Urbanističkog zavoda, pre nekoliko meseci počela je i izrada plana detaljne regulacije za pojas od novog mosta preko Save do Ulice proleterske solidarnosti.
– Na osnovu idejnog rešenja, koje su dostavili korisnici zemljišta na tom prostoru uz reku trebalo bi da budu izgrađeni stambeni, poslovni i komercijalni objekti, ali i marina – otkriva Antić.
Ovu informaciju potvrdio je i Pavle Miljković, direktor Brodogradilišta. Kako je naveo, uz marinu i poslovno-stambeni kompleks naći će se i bazen, koji će se koristiti u turističke svrhe. Da li izgradnja „Cepter-sitija” istovremeno znači da se brodogradnja kao industrijska grana gasi u Srbiji – pitali smo našeg sagovornika.
– Nema potrebe za tim. Istina je da kupovinom iz stečaja nismo preuzeli nikakve obaveze o nastavku proizvodnje. Međutim, ispostavilo se da posla ima. Trenutno sarađujemo sa holandskim „Vahalijem”, zakupcem naših proizvodnih kapaciteta, i pravimo konstrukcije za brodove. Ovih 200-250 radnika neće ostati bez posla, jer ćemo proizvodnju izmestiti na drugu lokaciju. Nemamo mnogo izbora, razmišljamo o obalama Save i Dunava – kazao je Miljković.
Budući da uz Savu nema infrastrukture za brodogradilište,ova industrija verovatno će se preseliti na Dunav. Naš sagovornik dodaje da je još rano o tome govoriti jer se tek radi na urbanističkom projektu i planu. Iskustva sa urbanistima pokazuju da je za izradu plana potrebno najviše godinu dana, tako da po toj logici izgradnja može početi posle tog roka. Ako odbornici novog saziva Skupštine grada izglasaju ovaj dokument, investitoru je potrebno još najmanje šest meseci za dobijanje građevinske dozvole.
Sa druge strane, još je nepoznato zašto je propao takođe veliki posao Filipa Ceptera u susedstvu. Po svemu sudeći, namena zemljišta IMT-a, kako se nagađalo protekle nedelje, nije problem. Ako se samo baci pogled na Generalni urbanistički plan Beograda do 2021. godine, vidi se da je ovaj novobeogradski plac označen kao industrijska zona sa mogućnošću transformacije u gradski centar. To znači da stambena, poslovna, pa i komercijalna izgradnja dolaze u obzir. Ova planska odredba već je našla svoju primenu u praksi. Trgovine „Idea” i megamarket „Rodić”u Novom Beogradu su iskoristile tu mogućnost. Kada je reč o sudbini IMT-ovog zemljišta, novi vlasnik može bukvalno da uzme isti pelcer.
Ipak, tvorci urbanističkih planova mogu ponekad da pomrse račune kupcima propalih preduzeća. U Srbiji i vrapci na grani znaju da biznismeni ne kupuju firme zbog proizvodnje koja je na izdisaju, već zbog atraktivnih lokacija. Međutim, primer kupovine Luke „Beograd” pokazuje da gradski čelnici, zbog spornog vlasništva i nedorečenosti urbanističkih planova, mogu da stanu na put ambicioznim namerama biznismena. Poslovne partnere Miškovića i Beka verovatno je privukla činjenica da Generalni plan Beograda predviđa selidbu Luke „Beograd” na levu obalu Dunava. Kako im zakon, kao investitorima, omogućava da zatraže promenu namene industrijske zone, oni su u tome videli prostor za dobar profit. Ipak, grad ih je u tome na neki način onemogućio uknjiživši se na 100 hektara atraktivnog placa uz reku. Sud će u ovom slučaju morati da donese konačnu odluku da li će taj luksuzni kompleks graditi vlasnici Luke ili će morati na tenderu da se nadmeću za lokaciju na kojoj se nalazi njihova firma. Ono što im je sigurno zagarantovano jeste to da lučkim poslovima mogu da se bave, ali samo na levoj obali Dunava. Sudeći po zvaničnim izjavama koje dolaze iz ovog preduzeća „luku su upravo i kupili da bi se bavili utovarom i istovarom robe”.
Neki drugi biznismeni imali su više sreće sa urbanističkim planovima. Tako je Petar Matić, vlasnik MPC holdinga, fabriku čarapa „Partizanka” na Zvezdari bez problema pretvorio u luksuznu stambenu četvrt „Oaza”. Pa i sama „Delta” kupilaje beogradskopreduzeće „Autokomanda”, zakojeje, saplacemodsedamhektara, pre dve godine izbrojala 17 milionaevra. Utokujepripremazagradnjušoping-mola, dvaputvećegod „Deltasitija” uNovomBeogradu. Ukomšiluku, naVoždovcu, pazariojeiToplicaSpasojevićIndustrijupreciznemehanike. Firma je kupljenatakođezbogplaca, odnosnosaambicijomdaseprostorod 44.000 kvadratastaviudrugunamenu. Cenazaovopreduzećebila je 5,87 milionaevra.
M. Avakumović
A. Nikolić
[objavljeno: 21/05/2008]
