Izvor: B92, 16.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cene u nepostojećim apoenima
Beograd -- I posle sedam godina, kada su iz opticaja povučene kovanice od jedne, pet i deset para, na cenama ti apoeni i dalje stoje.
Tada je nestalo i skoro 15 miliona dinara jer kovani novac nikada nije vraćen. Narodna banka Srbije razmišlja o tome da povuče iz opticaja i kovanice od 50 para, koje su prestale da se kuju od 2001. godine. Do tada cene se zaokružuju, a nemar građana za sitan novac je sve veći.
Cene proizvoda u dosta prodavnica su izražene u nepostojećim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << apoenima. Sitne pare, pojavljuju se čak i na visokim cenama televizora. Kuda sva ta sitnina ide uglavnom ne interesuje građane, koji su navikli da cene zaokružuju.
Nepostojeće pare se pojavljuju i na računima za infostan, telefon, i u ceni kilolovata struje. Sve je to moguće jer dinar, kao zakonsko sredstvo palaćanja u Srbiji još vredi 100 para.
Iako se otvara sumnja da neko nekog potkrada, u Narodnoj banci Srbije kažu da sistem zaokruživanja to sprečava. Tako se od nula do 25 para, zaokružuje na nula dinara, od 26 do 75 na 50 para, a od 76 do 99 na jedan dinar.
Nikola Reljić, direktor Odeljenja za izdavanje gotovog novca kaže da u takvim slučajevima, u principu, nema viška novca.
"U jednom slučaju gde je zaokruženje na nula dinara, faktički građani će biti na dobitku, to su uslovno rečeno minimalni dobici, a s druge strane imate (zaokruživanje) na dinar i tu dolazi do prelivanja", kaže Reljić.
"Negde građanin dobije negde izgubi, a u principu to je neutralni efekat", objašnjava Reljić.
Iako imaju apoene i od jednog centa u Americi zaokruživanje predlažu kao način štednje.
"Bank of Amerika" omogućuje svojim klijentima da se prijave na uslugu "Zadrži kusur". To znači da ako kupe sendvič od četiri i po dolara, banci su dali nalog da preostalih 50 centi do pet dolara stave na štedni račun.
Mnogi Amerikanci su zadovljni kada posle godinu dana na svom računu zateknu najmanje 180 dolara.
U Srbiji se sitnina ne štedi već se najčešće baca. Nemar prema novcu koji ima malu kupovnu moć je doveo do situacije da izgubimo hiljade evra.
Naime, kada je 2000. godine iz opticaja povučen novac u apoenima od jedne pare, pet i 10 para, od 15 miliona dinara vraćeno je samo 150 000. Grubo možemo reći da je Srbija izgubila 250 000 evra.
Istovremeno je bačeno više od hiljadu tona metala, bakra, cinka, nikla, umesto da se ti novčići iskoriste za kovanje novih i tako uštedi novac u budžetu.
Nikola Reljić predlaže da se koriste pomoćne kase, koje postoje u poštama i bankama, gde može da se odloži sitan novac koji se prosleđuje onima kojima je najpotrebniji. "Crveni krst, humanitarne organiazcije.... To će se kanalisati kroz platni promet, da onaj kome ta pomoć može da koristi da je i dobije, a građanin će se osloboditi balsata", kaže on.
U opticaju su još 23 miliona novčića od 50 para, mada je većina njih bačena. U Narodnoj banci Srbije kažu da bi svaki građanin sada u kući trebalo da ima najmanje 20 kovanica u različitim apoenima. Ostaje samo pitanje da li znate gde ste ih stavili.
.jpg)
