Izvor: Studio B, 31.Avg.2010, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cene u avgustu povećane za jedan odsto
Cene na malo roba i usluga u Srbiji u avgustu ove godine u proseku su za jedan odsto veće nego u julu, saopštio je Republički zavod za statistiku.
U poređenju sa istim mesecom prošle godine cene su povećane za 7,9 odsto, a u odnosu na decembar 2009. godine za 6,7 odsto.
Troškovi života u avgustu su veći za 1,7 odsto nego u julu, a za 5,5 odsto nego na kraju prošle godine.
Industrijska proizvodnja u julu veća 5,1 odsto
Industrijska >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << proizvodnja u Srbiji u julu je bila veća 5,1 odsto nego u istom periodu prošle godine, a u odnosu na prosek 2009. godine bila je veća 4,6 procenata, saopštio je Republicki zavod za statistiku.
U prvih sedam meseci ove godine industrijska proizvodnja bila je 4,8 odsto veća nego u istom periodu lane.
Posmatrano po sektorima, u julu ove godine, u odnosu na isti mesec prošle godine, zabeležen je rast u sektoru vađenje ruda i kamena od 15,3 odsto i prerađivačkoj industriji od 5,9 odsto, dok je sektor proizvodnje i distribucije elektricne energije, gasa i vode imao pad od 1,6 odsto.
Sirovine i poluproizvodi, osim energije, zabeležili su u julu godišnji rast od 16,6 odsto, energija za 2,6 odsto i netrajni proizvodi za široku potrošnju za 1,2 odsto, a pad je zabeležen u proizvodnji trajnih proizvoda za široku potrošnju za 10 odsto i kapitalnih proizvoda za 2,6 odsto.
Obim industrijske proizvodnje u julu 2010. godine, poredeći sa julom prošle godine imao je rast kod 16 oblasti koje u strukturi industrijske proizvodnje ucestvuju sa 63 odsto, dok je pad zabeležen kod 13 oblasti sa učešćem u strukturi industrijske proizvodnje od 37 procenata.
U RZS navode da je najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u julu ove godine, u odnosu na jul 2009. godine imala je proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, vađenje sirove nafte i gasa, proizvodnja električnih mašina i aparata, proizvodnja mašina i uređaja, osim električnih i proizvodnja osnovnih metala.
Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za jul u odnosu na jun pokazuje da je ukupno ostvaren rast industrijske proizvodnje od 1,7 odsto, a da je prerađivačka industrija ostala na istom nivou. Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za jul 2010. godine, u odnosu na prosek 2009. godine, za ukupnu industriju pokazuje da je ostvaren rast od 4,4 odsto, a za prerađivačku industriju rast od 4,1 odsto.
Spoljni dug Srbije na kraju juna bio 23,8 milijardi evra
Spoljni dug Srbije na kraju juna ove godine iznosio je 23,8 milijardi evra i njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu bilo je 78,1 odsto, što je blizu granice visoke zaduženosti od 80 odsto BDP-a, objavila je Narodna banka Srbije.
U drugom tromesečju 2010. godine spoljni dug je uvećan za 550 miliona evra, od čega je više od 450 miliona po osnovu kursnih razlika zbog slabljenja dinara u odnosu na druge valute zastupljene u strukturi zaduženja u inostranstvu.
Spoljni dug javnog sektora na kraju prvog polugodišta 2010. godine bio je 8,3 milijardi evra i veći je 10,1 odsto nego na kraju marta. Njegovo učešće u ukupnom spoljnom dugu je iznosilo 35 odsto i za 2,4 odsto procentna poena veće je nego na kraju prvog tromesečja, što je posledica kursnih razlika i povlačenja dela kredita od Međunarodnog monetarnog fonda u iznosu od 237 miliona evra. Spoljni dug države, uključujući dug NBS, iznosio je 7,7 milijardi evra, a državno garantovani spoljni dug 600 miliona evra.
Privatni sektor je na kraju juna u inostranstvu bio zadužen u iznosu od 15,5 milijardi evra, od čega je udeo duga banaka bio 31,9 odsto, a preduzeća 68,1 odsto. Dug banaka je iznosio 4,9 milijardi evra i u poređenju sa stanjem na kraju marta smanjen je za 24,2 miliona evra. Preduzeća su bila zadužena u iznosu od 10,6 milijardi evra, što je za 14,9 odsto manje nego na kraju marta. Više od 50 odsto inostranih kredita koje su preduzeća u Srbiji koristila odobrile su strane banke i finansijske institucije koje imaju statuys poveznih lica sa domaćim bankama.
Javni dug Srbije na kraju juna je iznosio 10,8 milijardi evra, odnosno 35,4 odsto BDP-a. U taj dug nisu uključene obaveze Srbije prema MMF-u iznosu od 426,6 miliona evra. Srbija, kako je navedeno u izveštaju NBS, još nije u situaciji da njena zaduženost prerasta u makroekonomski problem, jer je prema metodologiji MMF-a i Svetske banke kritična granica zaduženja kad javni dug dostigne 48 odsto BDP-a, odnodno 132 odsto izvoza.
Centralna banka je, međutim, ukazala da brzina rasta javnog duga vodi sve bliže kritičnoj granici, zbog čega u narednom periodu država treba da bude oprezna pri odlučivanju o iznosu i svrsi novih zaduženja, kao i da preuzete obaveze redovno izmiruje. Država se u prvoj polovini 2010. godine zadužila u iznosu od 952,8 miliona evra, dok je celoj 2009. javni dug uvećan za 1,1 milijardu evra. Prodajom trezorskih zapisa na domaćem finansijskom tržištu država se ukupno zadužila u iznosu od 125,7 milijardi dinara, od čega je zaduženje u drugom tromesečju ove godine iznosilo 21,9 milijardi dinara.
