Izvor: B92, 17.Jan.2010, 02:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Cene stanova u skladu s lokacijom

Beograd -- Cene jeftinih stanova biće u skladu sa zonama u kojima će se graditi. Uspeh projekta zavisiće od kupovne moći građana i zainteresovanosti investitora.

Cene kvadrata jeftinih stanova u Srbiji će, prema tvrdnjama nadležnih, biti definisane u skladu sa tim u kom gradu i zoni će se graditi. Celokupan projekat će finansirati banke, a uloga investitora biće da obezbedi zemljište i dozvolu za izgradnju. Ipak, problem u svemu tome, mogla bi da bude slaba kupovna moć >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << građana, ali i zainteresovanost investitora.

Inače, procenjuje se da u Srbiji nedostaje oko 150 000 stanova, od čega u Beogradu 70 000.

U Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu maksimalne kupoprodajne cene stanova biće definisane po zonama, a u ostalim gradovima na nivou jedinstvene cene.

Kako objašnjava predsednik Radne grupe za stambenu izgradnju Nemanja Komazec planira se izgradnji oko 10 000 stanova, a investitori će imati povoljne uslove finansiranja i minimalne troškove.

Komazec kaže da će sve to biti definisano posebnom Uredbom, koju bi Vlada trebalo da usvoji do kraja meseca.

"Država učestvuje u stambenoj izgradnji preko subvencionisanja troškova izgradnje stanova. Namera je države da putem dve milijarde dinara, subvencioniše sedam odsto kamate po kreditima za finansiranje stambene izgradnje”, objašnjava Komazec.

"Model je definisan tako da banke finansiraju stambenu izgradnju u celosti. Banke odobravaju sredstva za izgradnju stambenih objekata, banke odobravaju sredstva za finansiranje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta i za komunalnu infrastrukturu”, navodi on.

Komazec kaže i da je uloga investitora da obezbedi zemljište za izgradnju i da obezbedi lokacijsku dozvolu.

Najveći problem masovne izgradnje stanova mogla bi međutim da predstavlja slaba kupovna moć građana.

Takođe, sekretar Udruženja građevinske industrije u Privrednoj komori Srbije Goran Rodić nije siguran koliko je ulaganje u jeftine stanove isplativo investitorima.

"Problem je u tome što se to pretežno odnosi na lokacije koje investitori već imaju, pa je sad pitanje kolika je njihova računica i matematika da im se to isplati”, smatra Rodić.

"Mi smo predlagali da u početku država bude investitor i da u tim zonama ona investira za stanove koji su za vojsku i miliciju jer su potrebe za stanovima na nivou cele Republike oko 150 000 stanova. Samo u Beogradu jedno 70 hiljada stanova u momentu fali”, podseća on.

"Tako da mi smatramo da za početak mora država da bude ta koja će da investira u veći broj stanova. Da ona bude taj zamajac za pokretanje cele industrije”, poručuje Rodić.

Kada je reč o Beogradu, lokacije koje novim Generalnim urbanističkim planom određene za socijalno stanovanje nalaze se delimično u Mirijevu, Železniku i nedaleko od mesta gde bi trebalo da bude izgrađen most Zemun - Borča.

Nastavak na B92...