Izvor: S media, 20.Jan.2011, 20:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cene smo rastu!
Više cene nekih životnih namirnica - poskupeli šećer i brašno, najava skupljeg ulja i mesa. Luksuzna i skupa roba sve manje se kupuje, kažu trgovci.
Najava guvernera Narodne banke Dejana Šoškića da će inflacija pratiti Srbiju i narednih meseci već se ostvaruje u prodavnicama.
Posle minimalnih poskupljenja s početka 2011, na primer konditorskih proizvoda, usledilo je ispisivanje viših cena osnovnih životnih namirnica. Dobavljači su dostaviili nove >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << cenovnike koji predviđaju poskupljenje brašna i šećera.
Međutim, nije to samo realnost Srbije, Organizacija UN za hranu i poljoprivredu upozorava da će svetske cene hrane će verovatno ponovo rasti zbog povećane tražnje poljoprivrednih sirovina, ne samo za hranu već i za proizvodnju biogoriva.
Izmene ne krše direktive EU
Kupci se žale da hrana poskupljuje tiho, svaki dan po nešto i po koji dinar, pa na kraju meseca ništa više nema cenu koju je imalo prvog kada su dobili platu:
Jooj... Šta je poskupelo? Tek očekujem da će sve da poskupi. Osim mlečnih proizvoda i sve ostalo. i prerađevine su poskupele. Sve je poskupelo.
Za brašno je skandalozno, pepeo mi prodaju za skuplje pare u svim samoposlugama Ja sama mesim i znam šta je dobro brašno.
U SOS marketu od početka godine šećer je poskupeo za devet odsto, brašno tip 500 za 15, a kafa za pet odsto. Kada poskupe ove osnovne namirnice, onda vrlo brzo sledi rast cena njihovih prerađevina. Tako da ne treba da iznenadi ukoliko uskoro poskupe čokolade, keksi ili testenina.
Milena Radulović iz SOS marketa kaže da se proizvođači i dobavljači pravdaju poskupljenjem sirovina, ali i nestabilnim kursom.
"Cena šećera povećana je, sada iznosi 95 dinara i 90 para našim SOS marketima. Takođe, povećana je cena i brašna tip 500 sa 37 na 48,5 dinara", navela je Radulovićeva.
"Govorilo se o povećanju cene ulja, kao i o nekom manjem povećanju cene mesa i mesne prerade", rekla je ona.
Policija čuva tone droge u magacinima
Institut za za tržišna istraživanja nedavno je objavio da prosečno tročlano domaćinstvo u Srbiji troši oko 56 odsto prihoda na osnovne životne troškove - hrane, stanovanja i komunalija, što ukazuje na visok stepen siromaštva u zemlji.
Sudeći prema prometu, ljudi se poslednjih meseci radije odlučuju za česmovaču nego za flaširanu negaziranu vodu.
Prema rečima Radulovićeve, kupci se u okolnostima nemaštine trude da naprave najrazumniji izbor.
"Pored ovog odricanja, potrošači se odlučuju i na kupovinu litarskog šampona, čija je cena između 80 i 100 dinara, a ne nekog brendiranog, koji košta preko 300 dinara za pakovanje od 300 mililitara", navodi Radulovićeva.
Studiranje u Srbiji postaje luksuz
"Isto se odnosi i na uvozne čokolade, konditore, pića i svu nekakvu luksuzniju robu, čija je cena i te kako viša nego ona od naših domaćih proizvođača. Isti slučaj je i sa hemijom, uvoznim praškovima i ostalom robom koja se na neki način smatra luksuznom", zaključila je predstavnica SOS marketa.
Proizvođači kao razlog poskupljenja navode da su pojedine sirovine skuplje i do dva puta u odnosu na prošlu godinu. Ekonomisti potvrđuju je cena hrane u svetu od prošle godine raste gotovo svakodnevno, posebno žitarice, uljane kulture i šećer. U prvoj polovini godine cene ovih namirnica će sigurno rasti, samo je pitanje koliko.
"Kod nas neće do te mere te cene rasti jer je naša kupovna moć mala i ne dozvoljava da te cene divljaju ili da prate svetski trend rasta cena hrane. Treba napraviti strategiju kako zaustaviti rast cena hrane možda do kraja ove godine ili u narednoj godini naše fondove staviti u dobre rezerve kojima će moći taj cenovni udar da se na neki način sprečava", kaže Milan Prostran iz Privredne komore Srbije.
Dodatni problem predstavlja i činjenica da se deo uljanih kultura, žitarica i šećera u svetu sve više koristi za proizvodnju energenata, pa koliko bude skakala cena nafte, sve više će se tražiti i ove sirovine.
