Izvor: Blic, 05.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cene skaču, a kurs stabilan
Dinar nikad jači, ali cene ne gledaju u kursnu listu. Vrlo je izvesno da će ovogodišnja planirana inflacija biti premašena za oko dva odsto. Umesto 6,5 odsto, ovu 2007. najverovatnije ćemo završiti rastom cena na malo od 8,5 odsto. Privrednici za rast svojih cena opravdanje traže u rastu troškova proizvodnje. Jer, iako je kurs stabilan, troškovi proizvodnje nezadrživo rastu, ali i pritisak da se povećaju zarade zaposlenima.
Inflatorna očekivanja privrednika posle letošnjeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zaleta, na radost građana Srbije, smiruju se. Višestruki su uzroci pojačane inflacije, od prevelike javne potrošnje i lične tražnje do suše koja je, kako navode ekonomisti, velikim delom izgovor pojedinim proizvođačima da povećaju cene svojih proizvoda koristeći monopolski položaj na tržištu.
Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, upozorio je i da neopravdani rast plata podstiče inflaciju. Za osam meseci ove godine realno povećanje zarada iznosilo je 23,6 odsto, a nominalno 29,1 odsto u odnosu na isti period pošle godine. Stalni pritisci za rastom zarada, ali bez pokrića, i rast cena su vrzino kolo bez kraja. Dobitnika nema, pošto ono što se dobije većom platom, inflacija pojede sa rastom cena. I tako u krug.
- Početkom maja povećali smo cene svojih proizvoda za pet odsto. Pre toga, duži period nismo menjali cenovnike. Glavni razlog poskupljenja je veliki rast cena sirovina koje koristimo u proizvodnji. Naime, od druge polovine 2004. godine crna metalurgija je poskupela za 60-70 odsto. Tona čelika je, recimo, koštala 390 sada 620 evra. Poskupeli su i vi drugi berzanski materijali kobalt, nikl, zatim energenti. S druge strane, povećali smo zarade zaposlenih za deset odsto - ističe Petrašin Jakovljević, generalni direktor holdinga „Metalac" iz Gornjeg Milanovca.
Jedan od uzroka rasta inflacije, kako ukazuje dr Miloje Kanjevac, direktor Instituta za tržišna istraživanja u Beogradu, jeste rast plata koje ne prati rast produktivnosti. To je uz potrošačke i gotovinske kredite od početka godine „pregrejavalo" ličnu tražnju i pogodovalo rastu inflacije.
- Neopravdano visok rast zarada u Srbiji dolazi prvenstveno od javnog sektora i neprivatizovanih preduzeća koja primaju subvencije iz budžeta - kaže dr Kanjevac i dodaje da država „troši više nego što zarađuje".
Budžeti domaćinstva u Srbiji i te kako su osetila poskupljenja osnovnih životnih namirnica - hleba, ulja i mleka. Upravo u pekarskoj industriji proizvodni kapaciteti i u velikoj i u zanatskoj proizvodnji nisu iskorišćeni u potpunosti.
- U pekarskoj industriji imate i veliki broj radnika iz društvenih preduzeća koja su privatizovana, a to onemogućava da modernizujemo proizvodnju iz obima zarade, čime bi se povećala i produktivnost, a sve to imalo je uticaja na cenu - ističe Zoran Pralica, predsednik Unije pekara.
Po rečima Milana Kneževića, vlasnika Modne kuće „Modus" i predsednika Unije tekstila, cenovna logika u Srbiji ne postoji,
- U poslednje tri godine zvanična inflacija iznosila je 33 odsto, a sada imamo kurs kao pre tri godine. U istom periodu troškovi poizvodnje su porasli za 80 odsto, a plate smo podigli preko 50 odsto. „Modus" ne može da podigne cene svoje tekstilne robe jer i dalje imamo konkurenciju sa niskim cenama u jakoj sivoj ekonomiji - ukazuje Knežević.
Kontrola inflacije
Po oceni Nebojše Katića, finansijskog konsultanta koji već godinama živi i radi u Londonu.Srbija previše troši iako ima jednu od najnižih stopa investicija u Evropi. Katić ocenjuje da je „kontrola inflacije kroz realno jačanje dinara i kontrola cena javnih preduzeca veoma loša dugoročna politika. Ona kreira velike cenovne disparitete, ne rešava problem inflacije".
Stojan Stamenkovic, urednik Makroekonomskih analiza i trendova smatra da će ovu godinu obeležiti veliki podbačaj poljoprivredne proizvodnje i nešto viša stopa inflacije od prošlogodišnje. Industrijska proizvodnja se ustalila na godišnjem nivou od oko 4,5 odsto i tako bi moglo da bude i do kraja 2007, a rast bruto domaćeg proizvoda biće niži od prognoziranih sedam odsto. Inflacija u Srbiji neće izmaći kontroli, smatraju stručnjaci Centra za visoke ekonomske studije i verovatno će se približiti nivou od osami malo jače procenata.Ocena važi pod pretpostavkom nepromenjene monetarne i fiskalne politike koje su primenjivane od pocetka godine do sada.
E.B.
