Izvor: Blic, 10.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cene rasle brže od plata i penzija
Cene rasle brže od plata i penzija
BEOGRAD - Godinu dana nakon početka reformi i predstavnici aktuelne vlast i ekonomisti spekulišu podacima kojima bi trebalo pokazati da li i koliko građani žive bolje. Svi se slažu da su primanja, bar prema pokazateljima zvanične statistike, znatno uvećana, ali da li je to za bolji život u Srbiji dovoljno, odnosno da li se cene bile brže od rasta primanja?
Predstavljajući svoj najnoviji bilten, Institut G17 plus obelodanio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je podatak da je godišnja inflacija, merena nivoom cena u septembru 2001. u odnosu na septembar 2000, bila 101,5 odsto.
S druge strane, za kupovinu 65 proizvoda koje Savezni zavod za statistiku svrstava u potrošačku korpu, godinu dana nakon početka reformi i liberalizacije cena, odnosno odmrzavanja cena proizvoda i usluga koji su u Srbiji tradicionalno tokom prethodnih desetak godina bili pod kontrolom Republičke vlade, u septembru ove godine u odnosu na isti mesec prošle, građani Srbije su izdvajali 4.706,22 dinara više ili 64,84 odsto.
Prema statistici koju je vodio 'Blic', od septembra prošle godine, osnovna životna namirnica, hleb mase 600 grama, poskupeo je 233,33 odsto, kilogram šećera 276, a litar ulja čak čitavih 300 odsto. Ekonomisti se slažu da je, kada je reč o ovim proizvodima, prethodna vlast njihovim niskim cenama čuvala socijalni mir. Zato je za novu vlast ispravljanje dispariteta bio jedan od prvih problema kojim je morala da se pozabavi. Pod starom vlašću, za razliku od hleba kojim je srpsko tržište uglavnom bilo redovno snabdeveno, ulje i šećer isporučivani su na kašičicu, uz višemesečne nestašice, ali su se zato uredno mogli naći na sivom tržištu, po znato višim cenama. Trenutno je snabdevanje uljem i šećerom uredno, a kako 'Blic' saznaje u najvećim trgovinama koje se bave prodajom prehrambenih proizvoda, do kraja godine ne bi trebalo očekivati drastičnija poskupljenja, jer su proizvođači gotovo svih prehrambenih artikala uglavnom stabilizovali cene. Vlada Srbije najavila je da do kraja godine neće biti ni novih poskupljenja komunalnih usluga. One su za proteklih godinu dana poskupele prosečno 131 odsto, a prema rečima Gorana Novakovića, republičkog ministra rudarstva i energetike, jedino toplane mogu da očekuju povećanje cene svojih usluga. Korisnici sistema daljinskog grejanja, čija prosečna cena za Srbiju, prema podacima Republičkog zavoda za informatiku i statistiku, iznosi 10,06 dinara po kvadratu stambene površine, poskupeće najmanje za 70 odsto, jer je to uvećanje potrebno radi plaćanja realne cene energenata. O eventualnim subvencijama ove usluge odlučivaće svaka gradska vlast u Srbiji ponaosob, u zavisnosti od sredstava kojima raspolaže. Međutim, i sa najavljenim poskupljenjem, ova vrsta grejanja još uvek će biti najisplativija, jer će, primera radi, korišćenje TA peći za grejanje stana od 60 kvadrata sa prosečnim utroškom električne energije od oko 1.500 kilovata koštati 12.500 dinara tokom šest meseci zimske sezone, što je za par stotina dinara manje od ukupnog godišnjeg plaćanja daljinskog grejanja u stanu iste kvadrature.
Pored ovog, naša statistika nije zabeležila ni oktobarsko poskupljenje struje od 15 odsto koje je stupilo na snagu sa novim tarifnim sistemom, i koje je zadalo prilično muke najvećim potrošačima struje. Kada je reč o potrošačima koji za zagrevanje stana troše oko 1.800 kilovat-časova električne energije, ovu kategoriju već na narednom mesečnom obračunu ne treba da iznenade sume od preko 5.000 dinara.
Uz pomenute, Beograđani od danas imaju i dodatni trošak, koji sa sobom donosi odluka GSP-a o poskupljenju prevoza od 42,85 odsto. Tako će karta za jednu vožnju ubuduće koštati deset umesto sedam dinara, a privatni prevoznici već nekoliko meseci voze po ovoj ceni.
Uz sva poskupljenja iz Ministarstva finansija i NBJ stižu upozorenja da primarna emisija na ime isplate plata i penzija za Srbiju predstavlja tek ružnu prošlost. Naime, nikakvog rasta primanja neće biti bez realnih osnova za to. Tokom perioda septembar 2000. - septembar 2001, verujući statističarima, prosečna srpska plata porasla je sa 2.626 na 6.210 dinara ili 236,5 odsto. Ako u ovaj podatak uključimo 18 odsto, koliko su iznosili prosečni dodaci na platu tokom 2000. godine, realna plata beleži nešto manji rast, odnosno veća je umesto za 236,5 tek za 200 odsto. Istovremeno, poslednja isplaćena penzija za avgust ove godine bila je u odnosu na period od pre godinu dana veća za 152,86 odsto ili 3.337 dinara. Koliko su takva aktuelna primanja dovoljna za preživljavanje verovatno svako najbolje zna kad zaviri u svoj novčanik. P.Radojević Meso jeftinije tek od februara
Na septembarski rast troškova života i cene potrošačke korpe, pored nove cene jestivog ulja, najviše je uticalo poskupljenje svežeg mesa i mesnih prerađevina. Svinjsko meso stanovnici Srbije plaćaju 91,65, a juneće 87,45 odsto skuplje u odnosu na septembar prošle godine. Iako su i Slobodan Milosavljević, republički ministar trgovine, i Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Jugoslavije, nedavno ocenili za naš list da zbog pada cene stočne hrane uskoro treba očekivati i pad cene svežeg mesa u proseku za 15 do 20 odsto, prema informacijama kojima 'Blic' raspolaže, do kraja godine ipak neće doći do pojeftinjenja mesa. Imajući na umu da su novembar, decembar i januar meseci brojnih srpskih slava i praznika, farmeri će se sa novom nižom cenom mesa pojaviti na tržištu tek u februaru naredne godine, pošto prethodno tokom navedenog perioda pokušaju da delom nadoknade godinama depresiranu cenu mesa.
