Izvor: Politika, 30.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cene prikočile
Posle hleba, ulja, mlečnih proizvoda i mesa, proizvođači ne najavljuju nova poskupljenja – tvrde trgovci
Poučeni ranijim iskustvima, srpski potrošači već dobro znaju da kad poskupi hleb, nažalost, treba da se nadaju i nešto višim cenama testenina, grickalica i slatkiša koji se prave od brašna. Vrlo dobro im je poznato i to da kad trgovci okače na sveže meso više cene, onda se ni kobasice, viršle, paštete, šunke i salame ne mogu još dugo kupovati za iste pare. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Za najbolji primer takozvanog domino efekta rasta cena može da posluži poskupljenje mleka. Sledećeg vikenda za dva do četiri odsto biće skuplji ne samo litar ove tečnosti, već i jogurt, sir, sirni namazi i svi proizvodi koji se prave na bazi mleka.
Trgovci iz vodećih domaćih trgovina juče su, međutim, smirivali strahove svojih mušterija. Bar kada je reč o poskupljenjima, direktori maloprodaja će, izgleda, nakratko odložiti digitrone. Kako kažu u "Delti", osim već najavljenih poskupljenja osnovnih životnih namirnica, novi dopisi od proizvođača slične sadržine ne stižu u radnje.
– Postoje, doduše, naznake da će poskupeti mesni proizvodi. Konditorska industrija miruje i nema naznaka da će slatkiši i grickalice poskupeti. Potrošači ne treba previše da strahuju, jer sa svim dobavljačima imamo ugovore po kojima oni promene cena moraju da najave od 15 do 30 dana ranije, u zavisnosti od robne grupe. Bar zasad takvih najava nema – kažu u "Delta maloprodaji".
I zaduženi za odnose s javnošću u "Merkatoru" i "M-Rodiću" ističu da sa proizvođačima posluju u skladu sa ranije dogovorenim cenama i da nema signala da će poskupljenje hleba, mesa, ulja i mleka za sobom povući inflatornu lavinu.
– Svi čekaju i procenjuju šta će se dalje dešavati sa cenom osnovnih sirovina – kažu u ovim prodajnim lancima.
Trgovci su, međutim, oprezni u procenama, napominju da je godina bila sušna, tako da je hrana poskupela svuda u svetu. Zato i ne mogu da predvide do kada će ova cenovna pauza trajati.
Ekonomisti, ipak, ističu da ne treba mnogo verovati trgovačkim obećanjima i kažu da će sve zavisiti od zakona tržišta.
– Proizvođači koji procene da će svoj proizvod moći da prodaju po nešto višoj ceni, odlučiće se za poskupljenja – smatra Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja u Institutu društvenih nauka. – Ponašaće se onako kako im to tržište dozvoli. Tu ne pomažu ni obećanja ni pokušaji države da zaustavi rast cena, jer je njen posao da obezbedi uslove za dolazak konkurencije, a ne da zabranjuje izvoz pšenice i preti zaustavljanjem cena. Tako se pravi darmar na tržištu. Lančanih poskupljenja nema onda kada je konkurencija žestoka i kada o poskupljenju i pojeftinjenju odlučuju samo zakoni ponude i tražnje – veli Šuković koji smatra da u ovom trenutku nije toliko bitno da li će inflacija do kraja godine biti sedam ili 10 procenata. Kako kaže, važno je otkloniti uzrok njenog pojavljivanja, a to se, ističe on, ne postiže merama koje država trenutno preduzima.
U avgustu se, barem prema prognozi guvernera Radovana Jelašića, može očekivati da bazna inflacija dostigne tri procenta. Kad se na to doda rast cena koje kontroliše država, potom visoki javni rashodi i rast plata do kraja godine inflacija bi mogla da stigne do 7,4 odsto.
A. Nikolić
[objavljeno: 30.08.2007.]
