Izvor: Blic, 26.Feb.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cene kreditiranja biće povoljnije
Cene kreditiranja biće povoljnije
BEOGRAD - Preduslov za priliv stranog kapitala u Jugoslaviju je stabilnost u regionu i naša zemlja čini sve da se to postigne, a tokođe prednjači i u obezbeđivanju uslova za stvaranje bescariske unije Jugositiočne Evrope u kojoj će biti 55 miliona stanovnika, rekao je juče Dragiša Pešić, savezni premijer, pozdravljajući učesnike Drugog samita o investiranju u Jugoslaviju koji se održava u Hotelu 'Hajat'. Ovom dvodevnom skupu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prisustvuje više od 350 predstavnika domaćih i stranih kompanija.
Glavni izvori privrednog rasta zemlje, koje se još nalazi u postkonfliktnoj situaciji, jesu domaća štednja i strane investicije, naveo je potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus. i najavio dalje reforme u domaćem bankarstvu kako bi se povećala domaća štednja građanja kao značajni izvor novih investicija. U 2002. godini planiran je rast uvoza od 15 odsto, izvoza od 18 odsto, dodao je Labus i ukazao da je glavna prepreka u oporavku proizvodnje i rastu izvoza nerealna cena kredita ili kamata od 25 odsto godišnje.
Odajući priznanje stručnom timu zaduženom za reforme u Jugoslaviji specijalni izaslanik UN za Balkan Karl Bilt rekao je da je ključ oporavka jugoslovenske privrede rast izvoza i privatnih investicija iz inostranstva.
Bilt je upozorio da na putu reformi nema prečice već se mora posegnuti za radikalnim rezovima.
- Kao biznismen ne bih došao u Jugoslaviju da investiram na kraći rok već, naprotiv, na duge staze - rekao je Bilt čija je procena da će Jugoslavija imati u budućnosti možda najveću stopu rasta društvenog proizvoda u Evropi. M.Vuković Stranci traže da se smanji uloga države
Emanuel Kening¸ direktor 'Prajsvoterhaus kupers' Jugoslavija, potvrdio je za je za 'Blic' da investitori ocenjuju da je nepotpuna zakonska regalativa za sada najveća prepreka za značajnije ulaganje u našu zemlju, a pogotovo nedostatak propisa kojima se garantuje sigurnost inostrane investicije. Pored toga on smatra da ni poreski propisi nisu stimulativni za strance i da bi trebalo da se ubrza njihova izmena. Po njegovoj oceni, političke prilike i odnosi u federaciji više nisu velika smetanja za dolazak stranih investicija. Vlasti bi trebalo što pre da se postaraju da se skrati rok za osnivanje stranih firmi, mišljenje je Alkisa Lembesisa, direktora 'Taursusa', grčke firme koja se bavi zaštitom robnih marki. Takođe, potrebno je da pri Vladi postoji stručni tim zadužen za kontakt sa insotranim privrednicima kako bi se sprečilo da oni lutaju od jedne do druge adrese u potrazi za preciznim informacijama i praktičnim savetima. Ova firma bi, kako je naveo, mogla da pomogne da se spreči šverc akcizne robe i falsikifovanje traženih proizvoda, i u planu je zaštita robne marke 'knjaz miloš'.
Branko Crnčević, konsultant 'Deniš enerdži grup', ocenjuje da je u protekloj godini znatno poboljšana klima za strana ulaganja u Jugoslaviju i ukoliko se istraje na institucionalnim i tržišnim reformama, uskoro može da se očekuje osnivanje velikog broja stranih firmi i ugovaranje zajedničkih poslova. Ova kompanija nudi saradnju sa domaćim preduzećima koja bi obezbedila uštedu toplotne energije i do 70 odsto.
Da li će se ubuduće više novca izdvajati za kreditiranje privrede najviše zavisi od uspešnosti domaših preduzeća, rekao je za 'Blic' Vojislav Lazarević, zamenik direktora Nacinalne banke Grčke koja je odnedavno dobila licencu za poslovanje u Jugoslaviji. Poslovna politika ove banke je takva da se tri meseca kontroliše poslovanje firme pre nego što se donese odluka o dodeli kredita.
