Izvor: B92, 02.Feb.2013, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cene istisnule čekove
Beograd -- Plaćajući na poček lane smo utrošili 1,4 milijarde dinara manje nego u 2011. godini, pišu Novosti.
Limit od 5.000 dinara po čeku neće se menjati, jer bankari više "vole" kartice
Čak 1,44 milijarde dinara građani su manje potrošili pazareći na čekove tokom 2012. godine. Iako smo lane ispisali 8,56 miliona čekova, što je oko 400.000 manje nego u 2011. Ovo je samo još jedan pokazatelj sve veće besparice, jer i kada plaćamo na odloženo, “stežemo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kaiš“.
Maksimalni iznos po čeku, od 5.000 dinara, neće se skorije menjati. O tome odlučuju bankari, a kako saznajemo, ova tema odavno nije bila na njihovom dnevnom redu. Inače, bankama generalno odgovara da čekove što manje izdaju, što je praksa koja je zaživela ulaskom stranih banaka na srpsko tržište.
Tome je doprinela i zabrana takozvanog eskontovanja čekova, kada je kreditiranje kupaca sa banaka prešlo na trgovce. U Srbiji jedva desetak banaka, od 32, izdaje čekove svojim klijentima i to “na kašičicu”, po jedan ček na svakih 5.000 dinara na tekućem računu.
Kriza je trgovce naterala da pristaju na bilo kakve uslove plaćanja, samo da prodaju robu. Gotovo sve prodavnice bele tehnike, nameštaja, elektronskih uređaja, omogućavaju kupovinu čekovima i do 12 mesečnih rata, bez kamate. Na ovaj način trgovci su, praktično, na sebe preuzeli kreditiranje kupaca.
Bankama ovo nikako ne ide naruku, pa pokušavaju svojim klijentima da plasiraju što više kreditnih kartica, po cenu da omoguće, u pojedinim slučajevima, i beskamatno plaćanje.
U vodećim trgovinskim lancima, “Maksiju”, “Tempu”, “Merkatoru”, “Rodi”, “Idei” prosto se utrkuju da potrošačima ponude što povoljnije uslove plaćanja čekovima građana. Umesto prodaje hrane na odloženo do tri meseca, sada taj poček dostiže do 200 i 210 dana kako bi sačuvali promet čak i u prehrambeniom radnjama. Sve to nedvosmisleno govori da se naša kupovna moć - urušava.
"Standard građana je prema tim pokazateljima pao za godinu dana i do 30 odsto- Nažalost, uz poček se sada i bukvalno preživljava. Jedini način da podmire neke najosnovnije potrebe za većinu porodica često je kupovina namirnica na odloženo, za više od pola godine, što je nekada služilo mahom za trajna potrošna dobra", kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.
Monopol
Maloprodajni promet se u Srbiji nalazi u dubokoj recesiji. Za 6,2 odsto smanjen je promet robe u domaćoj maloprodaji u 2012. u odnosu na prethodnu godinu.
Ne mesečnom nivou taj pad je još drastičniji, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, promet robe je prošle godine u decembru, kada se tradicionalno više troši nego inače, bio manji za čitavih 11,9 odsto nego u istom mesecu 2011.
"To je posledica izuzetno niskog životnog standarda uzrokovanog sve većim troškovima života. Najveći problem stvara poskupljenje proizvoda egzistencijalnog karaktera, mleka, mesa, prerađevina, žitarica, namirnica koje svakodnevno kupujemo. To nije posledica samo lošeg prošlogodišnjeg poljoprivrednog roda, već i monopola u prometu i proizvodnji tih proizvoda", smatra Saša Đogović ekonomista.
