Izvor: B92, 30.Maj.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cene hrane niže, ali i dalje visoke
Pariz -- Cene poljoprivrednih sirovina opašće sa sadašnjih rekordnih vrednosti, ali će verovatno ostati znatno više nego što su ranije bile, zajednička je prognoza OECD i FAO
Očekivane visoke cene poljoprivrednih proizvoda u narednoj dekadi biće dodatni podsticaj privrede
U izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i Organizacije UN za hranu i poljoprivredu "Izgledi poljoprivrede, 2008-2017" ukazuje se da su sadašnje rekordne cene mnogih poljoprivrednih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << proizvoda posledica kratkoročnih faktora, kao što su suša u većem broju zemalja značajnih proizvođača žitarica i špekulantska aktivnost, prenosi DPA.
Cene poljoprivrednih sirovina će opasti kad navedeni faktori prestanu da deluju, ali neki drugi činioci održavaće ih na osetno višem nivou nego što je to bio slučaj u protekloj deceniji, navodi se u izveštaju.
Među te činioce ubrajaju se i stabilni rast tražnje kao posledica povećanja stanovništva i rasta prihoda, ali i izmene načina ishrane u zemljama koje beleže ubrzan privredni rast, naročito Kini i Indiji.
Na cene poljoprivrednih proizvoda najverovatnije će još godinama podsticajno delovati i skupi energenti, proizvodnja agrarnih kultura kao sirovina za biogoriva i klimatske promene.
OECD i FAO predviđaju da će svetske cene govedine u narednoj deceniji biti 20 odsto više nego u proteklih deset godina, cene šećera 30 odsto više, pšenice, kukuruza i obranog mleka u prahu 40 do 60 odsto više, butera i uljarica za preko 60 odsto više, a cene biljnih ulja za preko 80 odsto više.
Takve cene pogodovaće poljoprivrednim proizvođačima i prehrambenoj industriji, ali ne i siromašnijim slojevima, a naročito ne zemljama u razvoju koje su neto uvoznici hrane, jer će iz svog skromnog budžeta morati da izdvajaju više novca za nabavku poljoprivrednih proizvoda.
U mnogim siromašnim zemljama na hranu se troši oko 50 odsto prihoda, a više cene će dovesti do povećanja broja neuhranjenih stanovnika planete.
Zbog toga OECD i FAO naglašavaju da je na kratak rok od ključne važnosti humanitarna pomoć za najugroženije zemlje.Ta pomoć bi pre trebalo da bude u formi novca ili bonova nego u isporukama poljoprivrednih sirovina.
Na srednji rok u izveštaju se preporučuje podsticanje rasta i razvoja siromašnih zemalja i pomoć da razviju sopstvenu poljoprivrednu bazu koja bi obezbedila snabdevenost stanovništva hranom.
Ulaganja u poljoprivredu, uključujući i istraživanja i obrazovanje, su često najbolji način da se smanji siromaštvo u nerazvijenim zemljama i da se podstakne privreda.
.jpg)
