Izvor: RTS, 03.Maj.2013, 21:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Cene evropske, standard srpski

Standard građana Srbije sve lošiji. Za godinu dana, računi u trgovinama manji za oko sedam odsto. Građani odlaze i preko granice da bi što jeftinije nabavili osnovne životne namirnice.

Od 2008. godine, kada je počela kriza, standard građana Srbije sve je lošiji. U kupovinu se više ne ide stihijski, već planski, po unapred pripremljenim spiskovima. Samo za godinu dana računi u trgovinama manji su oko sedam odsto. Šta staje u prosečnu potrošačku korpu i koliko trošimo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u odnosu na stanovnike Evropske unije?

Mnogi će reći da za 200 dinara ne može da se nabavi gotovo ništa. A upravo toliko dnevno trošimo u kupovini. Milun Vojinović iz "Gomeksa" kaže da se troši na hleb, mleko, šećer, vodu i krompir. 

Životni standard u Srbiji omeđen je prosečnom zaradom od 375 evra. Pod uslovom da imate sreće da ste zaposleni i da redovno dobijate platu.

Zvezdana i Dušan Matić imaju primanja koja su nešto iznad proseka, ali daleko od razmetanja.

"Morate da platite komunalije, koje čine  20 do 30 procenata od primanja i sve ostalo potroši se ovde na hranu", kaže Zvezdana Matić.

Dušan Matić kaže da su se odrekli mnogih stvari, odlaska na godišnji odmor, neke kulturne aktivnosti, odlazak u bioskop, pozorište. 

Zorica i Mikael žive u Francuskoj. Proteklih dana bili su u Beogradu u poseti rođacima. Objašnjavaju da bi, da su sudili samo po cenama koje su videli, mogli da zaključe da je u Srbiji standard građana isti kao u Francuskoj.

"To mi je vrlo čudno, jer plate nisu iste kao u Francuskoj, a cene su skoro iste po prodavnicma. Jedina stvar koja je jeftinija ovde to su restorani, kafići", kaže Zorica Rigole.

Prosečna plata u Francuskoj je 1.500 evra, što je dovoljno za pristojan život u nekom manjem gradu. Dve trećine primanja odlaze na stan i hranu, a jedna ostaje za ostale troškove.

Mikael Rigole kaže da Francuzi i dalje odlaze na odmor i leti i zimi. "Oni će možda štedeti na hrani, na ostalim stvarima, ali na odmoru nikako", kaže Mikael.

Preko granice idu i građani Srbije, ali ne zbog odmora, već da bi što jeftinije nabavili osnovne životne namirnice. Salamu, sir ili meso najčešće donosimo iz Mađarske ili Rumunije.

Ekonomista Saša Đogović kaže da je reč o zemljama EU gde je jača konkurencija i znatno širi spektar samih proizvođača i trgovačkih lanaca sa pravilima antimonopolskog zakonodavstva. 

Da bi cene bile niže potrebno je pokrenuti kompletnu privredu i povećati proizvodnju.

"Dolazak bilo kog trgovinskog lanca na ovo tržište čini situaciju takvom da će taj trgovinski lanac morati sa istim tim proizvođačima koji posluju na ovom tržištu da sarađuje", kaže Olivera Ćirković iz "Univereksporta". 

Pad kupovne moći naterao nas je da umesto na litre i kilograme kupujemo na mililitre i grame. Tako građanin Srbije u proseku dnevno pojede malo više od sto grama mesa i malo manje od trista grama hleba, a popije pola šolje mleka, što je dva - tri puta manja potrošnja nego u EU.

Nastavak na RTS...