Izvor: S media, 03.Avg.2011, 08:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Cene evropske, plate afričke

Hrana, u proseku, košta 30 odsto više nego pre godinu dana, dok se procenjuje da su maloprodajne cene 60 odsto veće nego pre krize, piše Politika.

Nema artikla koji u proteklih 12 meseci nije poskupeo.

Za kupovinu desetak osnovnih namirnica u supermarketu pre 12 meseci bilo nam je potrebno nešto manje od 1.440 dinara, a danas ta ista korpastaje više od 1.860 dinara!

U radnjama 243 tone loše hrane

“Građani Slovenije >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << za hranu i piće izdvajaju između 20 i 25 odsto zarade, dok su i stanovnici Hrvatske blizu tog procenta. A kod nas ta cifra iznosi, prema zvaničnim podacima, oko 42 odsto. Ni to nije realan podatak, budući da važi jedino za one koji imaju prosečnu platu. A kako najveći broj građana Srbije ne zarađuje ni 350 evra, već jedva nešto više od 20.000 dinara, onda slobodno možemo da kažemo da sve što se zaradi potroši se samo za hranu”, objasnio je Papović.

Akcijska sniženja, a bez popusta na robu

Koliko smo siromašniji nego protekle godine najbolje se vidi u rafovima trgovina. Nije malo prehrambenih proizvoda koji su poskupeli čak 100 posto, a to potvrđuju i poznavaoci tržišnih prilika.

“Prema našim podacima, maloprodajne cene su, u proseku, bar 60 odsto veće nego pre krize. Ukoliko bismo poredili cene osnovnih namirnica, koje svi moramo da kupujemo svakodnevno, rezultati bi bili još više poražavajući, jer je samo poslednji talas poskupljenja doveo do uvećanja cena dvadesetak osnovnih životnih namirnica za više od 25 odsto. Građani su iz dana u dan sve siromašniji”, smatra Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Kako je ambalaža "pojela" gramažu

Uprkos uvreženom mišljenju da je dovoljno da zarada pokrije troškove potrošačke korpe pa da se odmah kaže da živimo bolje, on ističe da je upravo to pokazatelj koliko smo siromašni.

To što nam je glavni cilj da pokrijemo troškove hrane, za koju se u Srbiji izdvaja gotovo cela zarada, pokazuje koliko smo daleko od razvijenog sveta, kaže on.

I dok nam je hrana sve skuplja, statistika pokazuje da mnoge proizvode plaćamo koliko i Evropljani, iako zarađujemo znatno manje od njih.

Spremna nova oluja cena!

“Iznurenost naše poljoprivrede i usitnjenost poseda glavni su uzroci nedovoljne produktivnosti i neprofitabilnosti našeg seljaka, odnosno naše poljoprivrede, a time i visokih cena hrane. Broj stanovnika u svetu se povećao, elementarne nepogode poput suša i poplava nikada nisu bile češće, pa su prinosi smanjeni, a nema povećanja poljoprivrednih površina. Sve to predstavlja pritisak na potražnju, pa cene rastu i u svetu i kod nas”, smatra Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

Tako se u najnovijem izveštaju Evrostata, evropskog statističkog zavoda, navodi da su cene obuće, odeće i elektronike u Srbiji blizu proseka Evropske unije i više nego u većini zemalja regiona. Cene obuće su na 96, a odeće na čak 98 odsto proseka Evropske unije.

Zbog čega je sve toliko skupo i zašto i dalje poskupljuje? Odgovor na ovo pitanje, čini se, zavisi od izbora sagovornika.



“Zbog čega i dalje sve poskupljuje? Zato što imamo neuređene odnose na tržištu i trgovačke i proizvođačke monopole sa kojima država nikako da se obračuna”, smatra Papović, dok stručnjaci za poljoprivredu objašnjavaju da „ne možemo mimo sveta i da cene hrane u Srbiji prate one na stranim tržištima, gde takođe sve poskupljuje”.

Ali, mora se priznati da nije isto kada hrana poskupi Evropljaninu koji za nju izdvaja desetak odsto svoje plate i Srbinu koji mesec dana radi samo kako bi napunio frižider.

(S media foto:Novosti)

Nastavak na S media...