Izvor: Blic, 27.Sep.2011, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cene će rasti do kraja godine
Po visini inflacije Srbija je dugo u vrhu među evropskim državama, a po svemu sudeći tako će biti i ove godine. MMF u izveštaju „Svetske ekonomske perspektive“ Srbiji za 2011. prognozira prosečnu godišnju stopu inflacije od 11,3 odsto. Ocena premijera Mirka Cvetkovića je da će ona biti jednocifrenaa, a Ministarstvo finansija precizira da će to biti 7,9 odsto. Guverner je najveći optimista jer za osam meseci, prema zvaničnoj statistici, ona iznosi 6,7 odsto, a međugodišnji rast >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je, prema Narodnoj banci Srbije, na kraju avgusta bio 10,5 odsto.
Opšti rast cena kao da je sudbina od koje Srbija nikako ne uspeva da utekne. Inflacija u Srbiji je sada za nekoliko procenata veća nego u Hrvatskoj ili Crnoj Gori i ona je, slažu se ekonomisti, najozbiljnija bolest srpske privrede.
U modernim, tržišnim ekonomijama je savladana i gotovo je nepristojno reći da zemlja ima problem sa visokom inflacijom. U zemljama evrozone trenutno je, u proseku, malo iznad dva odsto uz sve finansijske i druge krize. Guverner Dejan Šoškić više puta je ponovio da će inflacija u Srbiji nastaviti da opada do kraja godine i da će se naći u granicama planiranog cilja u prvom polugodištu sledeće godine.
- Ključni faktori koji će uticati na njeno smanjenje biće usporen rast cena hrane, kao i niska tražnja - ocena je guvernera Šoškića.
Plan NBS je, inače, bio da na kraju 2011. godine inflacija bude 4,5 odsto (plus-minius 1,5 odsto), ali se od toga odustalo, pa je u maju to postavljeno kao cilj koji treba da bude dosegnut polovinom 2012. godine.
Poseban problem je, kako to primećuje ekonomista Vladimir Gligorov, što se kod sagledavanja inflacije „čas uzme jedna mera, čas druga, u skladu s tim koja se čini povoljnijom bilo za Vladu ili za centralnu banku". Prema službenoj statistici, standard građana neznatno je pao poslednje dve godine. Porodični budžeti pokazuju suprotno, pa se utisak građana o opštem rastu cena, odnosno inflaciji, ne poklapa sa stavovima zvaničnika.
Krivi veliki troškovi i neefikasnost države
Dr Nebojša Savić:
Ovako velika tekuća potrošnja je glavni generator inflacije. Na to se kod nas nadovezuje i neefikasnost javnih preduzeća, kao i elementi inflacije troškova koji s vremena na vreme dopune ovu nepovoljnu sliku. Inflacija bi morala da bude ispod pet odsto godišnje. Ovako se kroz visoku inflaciju vrše velika prelivanja dohotka, a inflacija ima u suštini karakter dodatnog oporezivanja građana.
Dr Miroslav Prokopijević:
Nereformisanost države i javnog sektora, kao i visoki izdaci za penzije i plate, osnovni su uzrok inflacije.
Ona bi 2011. mogla biti 10-11 odsto, osim ako ne dođe do velikog poremećaja u evrozoni ili u Srbiji.
Dr Vladimir Gligorov:
Kako god da se meri, stopa inflacija je u Srbiji u poslednjih deset godina bila visoka i sa velikim oscilacijama. Drugo, inflacija nikada nije bila u skladu sa mandatom centralne banke, a to je da stopa inflacije bude niska i stabilna.
Dr Miroljub Labus:
Mi imamo hroničnu ili prirodnu stopu inflacije između šest i osam odsto godišnje. Uzroci su na strani troškova i hroničnog nepoverenja u dinar. Ako je kurs jak, rodna godina i niska cena nafte, inflacija padne za par procenata ispod svog prirodnog nivoa. Ako kurs slabi, cena nafte i hrane raste, inflacija postaje dvocifrena.
Ninko Tešić generalni direktor "Impol-Sevala":
Ne verujem u jednocifrenu inflaciju. Moja procena je da će biti od 12 do 14 odsto i to uz uslov da ne bude najavljenog povećanja cena energenata. Ukoliko dođe do povećanja cena energenata, doći će do povećanja cena i drugih proizvoda i usluga i inflacija će biti još veća.
Nemanja Popov generalni direktor "C proizvoda":
Tačno je da su privrednici računali s kursom dinara od 111 do 116 dinara za evro. Sadašnji pozitivni razvoj događaja, međutim, donosi preokret i ako se ovako nastavi neće biti povećanja cena. Dinar je u poslednje vreme stabilan, što ohrabruje da će inflacija biti niska.
Zarađujemo manje
Prosečna neto zarada u Srbiji u avgustu bila je 38.389 dinara, što je za 1,9 odsto, nominalno i realno manje od prosečne zarade isplaćene u julu, saopštio je Republički zavod za statistiku. Prosečna neto zarada u avgustu, u odnosu na prosečnu zaradu u istom mesecu 2010. godine, nominalno je veća za 13,1 odsto, a realno je veća 2,4 odsto. Prosečna bruto zarada u avgustu u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u avgustu lane, nominalno je veća za 12,9 odsto, a realno je veća za 2,2 odsto. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar-avgust 2011. godine, u odnosu na prosečnu zaradu u istom periodu 2010. godine, nominalno je veća za 11,2 odsto, a realno je manja za 1,3 odsto.
.jpg)
