Izvor: B92, 15.Sep.2008, 16:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Cene akcija u padu širom sveta

London/Frankfurt -- Cene akcija na evropskim berzama oštro su pale nakon vesti da Leman braders ide u stečaj i da će Banka Amerike preuzeti Meril Linč

Banka Leman Braders je na američkom hipotekarnom tržištu pretrpela samo u trećoj četvrtini godine preko tri milijarde dolara gubitka

Panevropski indeks akcija FTSEurofirst 300, koji meri prosečnu vrednost najlukrativnijih kontinetalnih kompanija, opao je tokom prepodnevne trgovine na Londonskoj berzi, 3,8 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << - na 1.180,10 poena, što je najniži nivo u protekla dva meseca.

Hartije vodećih evropskih banaka - "BNP Paribas", "Kredi agrikola", "Deksia" i "Sosiete ženeral" opale su znatno više nego indeks FTSEurofrist 300 - u proseku između šest i devet odsto. Svodni Evropski bankarski indeks je, istovremeno, izgubio između 5,4 i 5,9 odsto pređašnje vrednosti.

Rukovodilac srateških analitičara kompanije "CM-CIC sekjuritis" u Parizu Valeri Plunjol izjavila je da bi događaji u vezi sa nevoljama "Leman bradersa" mogli biti i "završna faza" tekuće globalne kreditne krize, ali da ne treba isključiti ni nova dramatična bankrotstva mnogih drugih kompanija. Ona je dodala da je Uprava federalnih rezervi SAD (Fed) najavila čitav niz operativnih mera kako bi umirila finansijska tržišta.

Centralna banka Velike Britanije je, istovremeno, danas saopštila da pažljivo prati situaciju, kako bi u slučaju potrebe preduzela odgovarajuće mere radi stabilizacije finansijskog tržišta.

U Frankfurtu su, međutim, akcije američkih finansijskih institucija u prepodnevnom trgovanju opale sa izuzetkom "Meril Linča", čije su hartije porasle za 38 procenata posle najave da će tu investicionu banku kupiti "Benk of Amerika". Pri tome su na frankfurtskoj berzi hartije "Liman bradersa" propale danas čak za 85 procenata.

Opadajuća tendencija na tržištima akcija zahvatila je ne samo finansijske organizacije već i vodeće kompanije takozvanog sirovinskog sektora.

Akcije naftnih kompanija "Rojal dač šel", BP, "Tulou oil" i proizvođača gasa "BG grup" pojeftinile su između 2,3 i pet odsto, a opale su i hartije vodećih rudarskih i hemijskih firmi u rasponu od 4,4 do 6,3 odsto.

Najveći broj azijskih efektnih berzi, uključujući japansko i tržište u Hongkongu, danas su zatvoreni zbog praznika.

Centralne banke pumpaju keš na tržište

Stečaj Leman bradersa utiče i na Ljubljansku berzu

Ljubljanska berza je od danas u crvenom, a najveći pad su zabeležile akcije Aerodroma Ljubljana, naftne industrije Petrol i Luke Kopar. Pad akcija na Ljubljanskoj berzi je izazvala najava stečaja američke investicione banke Leman Braders. Indeks akcija SBI 20 je u prva dva sata poslovanja Ljubljanske berze zabeležio pad za 3,72 odsto, a indeks Blu čipova za 4,47 odsto. Događaji na svetskim tržištima uticali su i na današnje trgovanje na Ljubljanskoj berzi.

Vodeće evropske centralne banke pustile su danas milijarde evra i funti u finansijski sistem nastojeći da smire tržište opreterećeno lošim vestima iz SAD gde Leman braders ide u stečaj.

Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Žan-Klod Triše (Jean-Claude Trichet) nije želeo da komentariše vesti o Lemanu, ali je ponovio da će ECB, centralna banka 15 zemalja koje koriste evro, pratiti stanje na tržištu novca u zoni evra.

ECB je upumpala na tržište 90,3 milijarde evra a Banka Engleske pet milijardi funri (gotovo devet milijardi evra). I Švajcarska nacionalna banka obezbedila je likvidnost "izdašno", kako je saopšteno, ali nije precizirano koliko je ponudila.

Globalna tržišta pogodile su vesti sa one strane Atlantika, na prvom mestu o Leman bradersu koji nije uspeo da nadje investicionog partnera da mu "produži život".

Toj vesti prethodila je ona saopštena za vikend da je globalni konzorcijum banaka, koji radi sa vladinim zvaničnicima u Njujorku, najavio fond od 70 milijardi dolara za kreditiranje finansijskih kompanija sa problemima a kako bi se sprečila panika na tržištima širom sveta.

Banke, njih deset, uključujući Banku Amerike (Bank of America), Barklejs (Barclays), Sitibenk (Citibank}, Kredi Suis (Credit Suiše) i Dojče banku (Deutsće), dogovorile su se da obezbede po sedam milijardi dolara za taj fond.

U medjuvremenu je američka Uprava za federalne rezerve saopštila da je proširila tipove kolaterala koje finansijske institucije mogu da

upotrebe da bi dobile zajmove FED.

Nastavak na B92...