Izvor: B92, 11.Jul.2012, 22:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cena zlata će tek "eksplodirati"
Cena zlata ide ka 2.000 dolara i tek će dostići najviši nivo, podstaknuta niskim realnim kamatnim stopama i željom za bezbednim, održivim oblicima štednje.
Prema istraživanju Erste grupe, od jula 2011. godine, cena u evrima je porasla za 26 odsto.
U kratkoročnom periodu, čini se da sezonska kretanja podrazumevaju dalji horizontalni trend, međutim, faza špica sezone za zlato počinje u avgustu. Stoga, naša naredna ciljna cena za 12 meseci je 2.000 dolara"
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Pošto nam tek predstoji faza ubrzanja trenda, očekujemo dugoročnu ciljnu cenu od barem 2.300 dolara na kraju ciklusa,” objasnio je analitičar za produkte u Erste grupi i autor izveštaja Ronald Šteferle.
Zlato je likvidno, deljivo, neuništivo i lako za transport. U isto vreme ono predstavlja jednostavno, provereno tokom vremena i pouzdano dobro koje se može priuštiti i koje služi za zaštitu od ogromnih rizika sa kojima se trenutno suočavamo, navedeno je u izveštaju.
Pored toga, postoji globalno tržište zlata i nema rizika od neizvršenja obaveza, pa se zlato sve više vidi kao visokokvalitetna gotovina, a sve manje kao produkt, što utiče na stalan rast njegove cene.
Aktuelnu visoku nabavnu cenu zlata najbolje ilustruje sledeći primer - ukoliko se uporedi cena piva sa cenom zlata, mogli biste da kupite oko 136 litara piva na ovogodišnjem “Oktoberfestu” u Minhenu za jednu uncu zlata, srednja vrednost je, istorijski gledano, 87 litara, vrhunac je dosegnut 1980. godine, kada ste mogli da kupite 227 litara piva, rekao je Šteferle.
Šteferle ističe da je jedan razlog za odličan učinak zlata relativno mala količina dragocenog metala u odnosu na novčanice koje mogu da se štampaju po nahođenju.
“Evropska centralna banka je upravo snizila kamatne stope na najniži nivo svih vremena, koji će se izgleda zadržati određeno vreme. Negativna realna kamata predstavlja savršeno okruženje za zlato,” objasnio je ekspert Erste grupe za zlato.
Aktuelnu visoku nabavnu cenu zlata najbolje ilustruje sledeći primer - ukoliko se uporedi cena piva sa cenom zlata, mogli biste da kupite oko 136 litara piva na ovogodišnjem “Oktoberfestu” u Minhenu za jednu uncu zlata, srednja vrednost je, istorijski gledano, 87 litara, vrhunac je dosegnut 1980. godine, kada ste mogli da kupite 227 litara piva, rekao je Šteferle.
Glad za zlatom na tržištima u usponu takođe je odgovorna za porast cene. Dok se 1980. godine na Evropu i SAD još uvek odnosilo 70 odsto globalne tražnje za zlatom, sada je to jedva 20 odsto. U toku poslednjih pet godina, udeo tržišta u usponu u ukupnoj tražnji za zlatom porasla je na 70 odsto. Više od pola od toga se odnosilo na Kinu i Indiju.
Pored jakog tradicionalnog afiniteta prema zlatu, posebno u Indiji, rast tražnje i stope štednje na tržištima u usponu mogu se pripisati većem prosperitetu.
Međutim, opcije lokalnih investitora su veoma ograničene u smislu kako mogu da upotrebe svoju štednju. U tom smislu, zlato se već vekovima dokazuje kao najbolje sredstvo za očuvanje vrednosti.
Centralne banke takođe prate globalni trend zlata. Prema MMF-u, američki dolar je još uvek najveća od svih globalnih valuta rezervi, sa velikim udelom od 61,7 odsto. 27,5 odsto je u evrima, a preostalih 12,6 odsto u zlatu i drugim valutama.
Cene zlata će tek dosegnuti vrh
Izvor: Akter, 11.Jul.2012
Cena zlata ide ka 2.000 dolara i tek će dostići najviši nivo, podstaknuta niskim realnim kamatnim stopama i željom za bezbednim, održivim oblicima štednje
