Izvor: B92, 29.Apr.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cena od 200 dolara za barel nafte?
Alžir -- Predsednik OPEK Hakib Kelil ne isključuje mogućnost da cena nafte odskoči na 200 dolara za barel, čak i ako isporuke tog energenta budu adekvatne.
Do jačanja tržišta dolazi usled klizanja dolara
"Cene su visoke zbog recesije u SAD i ekonomske krize koja pogađa nekoliko zemalja, a ta situacija se odražava na slabljenje dolara. Stoga se i dešava da svaki put kada dolar oslabi jedan odsto cena barela nafte poraste četiri dolara, i, naravno, obrnuto", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ukazao je Kelil koji je i bivši zvaničnik Svetske banke i aktuelni alžirski ministar energetike i rudarstva.
Kartel OPEK isporučuje tržištu oko 40 procenata nafte koja se troši u svetu, a članovi zemalja izvoznica nafte smatraju da nafte ima dovoljno na tržištu i da je njeno poskupljenje rezultat špekulacija.
S tim stavom se slažu i mnogi stručnjaci koji upozoravaju da se trgovci kupovinom nafte i drugih sirovina obezbeđuju od inflacije.
Analitičari, takođe, smatraju da se u bliskoj budućnosti cena nafte neće vratiti na ispod 100 dolara za barel, a neki čak upozoravaju da je bolje da se pripremimo na cenu od 200 dolara za barel.
U odnosu na prošlu godinu cena nafte je gotovo dvostruka i juče je već dostigla novi rekordni iznos od gotovo 120 dolara za barel, dok je samo pre tri godine ista količina "crnog zlata" koštala oko 50 dolara.
Snažan cenovni rast, kakav se sada uočava kod nafte, karakterističan je obično za razne špekulativne radnje.
Radi se o takvoj situaciji, objašnjavaju eksperti, da se cena nekog proizvoda povećava tako brzo da u potpunosti odstupi od njene stvarne vrednosti i nastavlja dalji rast, tako da u trenutku kada investitori shvate da cena sa realnošću više nema nikakve veze, onda dolazi do njenog naglog pada.
Situacija kod nafte je, međutim, drugačija, tako da uzroke stalnog rasta cene te glavne energetske sirovine treba tražiti na drugom mestu, ukazuju stručnjaci.
Pošto, naime, ponuda i tražnja za naftom nisu u idealnoj ravnoteži i mnogo je verovatnije da će se potražnja i dalje povećavati, sa druge pak strane, ne postoji takva sigurnost u proizvodnji.
Naftne kompanije, istina, nastavljaju potragu za novim nalazištima, istovremeno, međutim, iscrpljuju stara izvorišta iz vremena kada je nafta bila dostupnija, a eksploatacija jeftinija.
Posledice rasta cena nafte najviše osećaju Amerikanci gde se cena galona (oko 3,8 litara) benzina već približila iznosu od 3,60 dolara, što stanovnici SAD ne pamte da je ikada bilo.
U drugim zemljama, međutim, uticaj skupe nafte nije toliko dramatičan, jer se rast cena delom potire zbog pada dolara u kome se izražava cena tog glavnog energenta.
Protiv teorije špekulativnih naduvavanja cena govore, međutim, prognoze da bi potražnja za energijom za 20 godina trebalo da se poveća za više od 50 procenata.
To predstavlja, ukazuju stručnjaci, ogroman pritisak na naftne kompanije da povećaju napore u traganju za novim naftnim poljima, kao i da za to obezbede mnogo više novca nego u dosadašnja nalazišta pošto se nova ležišta, uglavnom, nalaze u veoma teško dostupnim oblastima na dnu okeana.
