Izvor: B92, 15.Jan.2015, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cena nafte "iscedila" naše jabuke
Rusi traže jeftinije sorte, naplata kasni, ali su domaći voćari strpljivi jer je rusko tržište najbolji kupac.
Sankcije EU i SAD prema Rusiji i pad cene nafte uticali su i na cenu najboljeg izvoznog proizvoda severne Bačke – jabuku. Iz ovdašnjih voćnjaka poslednjih desetak godina na rusko tržište izvozi se i do 90 odsto roda.
Najveći konkurent je Poljska, ali je, kažu naši voćari, naša jabuka neuporedivo ukusnija. S druge strane, pad vrednosti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rublje doveo je do pada kupovne moći Rusa, te se naše jabuke, posebno skuplje sorte, slabije prodaju. Pošto je cena jabuke vezana za evro, kasni se i sa isplatom naših proizvođača.
Poseban kvalitet subotičke jabuke trebalo bi da bude dokazan i sertifikatom geografskog porekla i prvi put ove godine u gradskom budžetu Subotice izdvojeno je 400.000 dinara za projekat dobijanja zaštitnog znaka i sertifikata geografskog porekla "jabuke sa peska”.
"Duži niz godina planiramo da zaštitimo našu jabuku kao brend, jer ima pet puta više suve materije od bilo koje evropske jabuke i pet-šest puta više šećera. Ove osobine jabuke sa Subotičko-horgoške peščare formiraju njen poseban ukus i kvalitet koji je posebno važan za preradu u kašaste sokove. Nije teško dokazati "vrline” naše jabuke, ali je potrebno izraditi elaborat i započeti proces zaštite, jer je to značajno i za njen plasman na rusko i na evropska tržišta", kaže Šimun Ostrogonac, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu.
"Prošle godine iz Srbije je izvezeno 137.000 tona jabuka i mi beležimo rast izvoza 15–20 odsto. Najveći deo roda otišao je za Rusiju, ali dobra strana je što su jabuke plasirane i na tržišta EU i okolnih zemalja", kaže za "Politiku” Evica Mihaljević, predsednica Asocijacije "Plodovi Srbije”.
Sa potencijalom od oko 250.000 tona jabuka, Srbija ne može da ugrozi druge snabdevače ruskog tržišta, ali ima svoje sigurno mesto zahvaljujući pre svega specifičnom ukusu naše jabuke. Iako se, kaže, kasni i sa isplatom, naši voćari imaju razumevanja.
U hladnjačama u okolini Subotice gotovo sve jabuke su "rezervisane”. Jedan od osnivača Zemljoradničke zadruge "Voćko” u Tavankutu Željko Nimčević prvog radnog dana ove sedmice nije mogao da odgovori na sve telefonske pozive. Iz hladnjače su jedan za drugim tovareni kamioni sa jabukama.
Kako kaže za "Politiku”, znatan deo roda je prodat još "iz voćnjaka”, sve komore u hladnjači koje se otvaraju do januara su ispražnjene i ostale su jabuke u komorama pod pritiskom koje se otvaraju u aprilu, ali očekuju da će i za njih biti kupaca.
"Prošla godina donela je odličan rod jabuka i to je bio i dobar predah za voćare nakon dve teške godine. Jabuke prodajemo po ceni do 20 do 40 evrocenti, i svi znamo da je naša jabuka izuzetno kvalitetna i tražena na stranom tržištu. Ipak, trenutno na ruskom tržištu najbolje prolaze one jeftinije sorte", kaže Nimčević.
On potvrđuje da svi voćari imaju problema sa naplatom, ali da uglavnom nisu zabrinuti.
"Mi primarni proizvođači smo zaštićeni", tvrdi.
Jedan od najvećih izvoznika jabuka na rusko tržište je i subotičko preduzeće "Agroprom”, čiji osnivač Vladimir Večić kaže za "Politiku” da ruski kupci kasne sa plaćanjem, jer su cene indeksirane u evrima, ali da i pored toga oni beleže dva puta veći izvoz.
"Naši kupci su veliki trgovinski lanci a poznato je da svi imaju rok plaćanja od 30 dana pa i duže. Postoje određena kašnjenja, ali bitno je da nema zastoja u plaćanju", kaže Večić, dodajući da se trenutno na ruskom tržištu više traže jeftinije sorte jabuka poput jonagolda i ajdareda.
Direktor ZZ "Prima” Vilmoš Fogaš, iz Bačkih Vinograda, nerado govori o aranžmanu koji imaju sa ruskim kupcima i kaže da su oni zaštitili svoje proizvođače, mada se iz nezvaničnih izvora može čuti da i članovima ove zadruge ruski partneri duguju više desetina hiljada evra.
U "Golden fruktu” u naselju Hajdukovo pored Subotice, direktor Tibor Tot kaže da oni jabuku prodaju domaćim izvoznicima prevaljujući tako na njih teret naplate plasmana na ruskom tržištu.
"Sklapamo ugovore tako da zaštitimo domaće voćare, te tražimo avansno plaćanje ili veći deo iznosa odmah po preuzimanju robe", kaže Tot.
