Izvor: B92, 12.Avg.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cena dinara odoleva krizi
Beograd -- NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 11,75 odsto, a ekonomisti ocenjuju da sada nije vreme da se eksperimentiše njenim smanjenjem.
Kriza, koja je u najavi, još ne obara cenu novca u Srbiji. Izvršni odbor Narodne banke Srbije, na jučerašnjoj sednici, posle razmatranja aktuelnih ekonomskih kretanja i avgustovske projekcije inflacije, odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 11,75 odsto.
NBS je, podsećanja radi, pre mesec dana smanjio referentnu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kamatnu stopu sa 12 na 11,75 odsto.
Referentna kamatna stopa ima ulogu signalizirajuće i polazne kamatne stope, jer se visina osnovnih kamatnih stopa na novčanom tržištu utvrđuje prema visini te kamatne stope. To je stopa po kojoj NBS prodaje blagajničke zapise poslovnim bankama, uz obavezu da će ih otkupiti za 14 dana.
Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, smatra da je namera NBS bila da smanji referentnu kamatnu stopu, ali da ga je kriza, koja je u najavi, odvratila od toga.
"Podaci o inflaciji su zadovoljavajući i uveren sam da će do kraja godine inflacija biti u padu, da ćemo imati stabilne cene, kod nekih proizvoda moguć je i pad, mada će u celini projektovana inflacija biti premašena i, verovatno, tek s proleća naredne godine biće na cilju od maksimalnih šest odsto. Da nije novog talasa krize, NBS bi već smanjio referentnu kamatnu stopu, međutim, razumljivo je da su oprezni i da čekaju da vide njene posledice. Postoji rizik da dinar oslabi i da investitori pobegnu iz dinara u devize, kao 2008. godine", kaže Vučković.
NBS se, po njegovom mišljenju, plaši da bi to moglo da se dogodi, pa bi tako pad vrednosti domaće valute mogao da pogura inflaciju, jer je kod nas visok prenos kursa na cene. Zato, dok ne vide šta će biti s cenama, odluka centralne monetarne institucije jeste da ništa ne menja.
Vučković ukazuje na to da je nama veoma važno da poštujemo fiskalna pravila, na šta je upozoreno i sa prekjučerašnjeg sastanka u vladi o temi krize, odnosno – da iz budžeta ne trošimo više nego što smemo, jer bismo, u protivnom, mogli da se suočimo s padom kreditnog rejtinga zemlje. Nije nikakva tajna da su za šest meseci prihodi manji, a rashodi veći od planiranih.
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da je zadržavanje referentne kamatne stope na postojećem nivou reakcija NBS na neizvesnost od posledica novog talasa krize.
"Spoljašnji faktori koji nose veliku dozu neizvesnosti prevazilaze sve naše lokalne probleme i, u takvoj situaciji, bilo bi neozbiljno od NBS da eksperimentiše s referentnom kamatnom stopom, iako mnogi pokazatelji, poput smanjenja inflacije, pada tražnje i nelikvidnosti u privredi, opravdavaju njeno smanjenje", kaže Nikolić.
Da je referentna kamatna stopa visoka, pokazala je i poslednja aukcija repo-papira NBS. Repo-stok NBS je na istorijskom maksimumu, što znači da je likvidnost, koja je povučena sa tržišta i nije raspoloživa za privredu i građane, visoka i, u tom smislu, očekivanja su bila da će se ova kamata sniziti. Međutim, kriza je sve promenila.
Kako je saopštila centralna banka, inflacija je na silaznoj putanji, a glavni faktori koji utiču na pad inflacije jesu pad cena hrane, po osnovu dobre poljoprivredne sezone, i niska agregatna tražnja.
Pad međugodišnje inflacije bi, u narednom periodu, trebalo da dovede do smanjenja inflacionih očekivanja, što će dodatno ubrzati proces dezinflacije.
"Međutim, imajući u vidu potencijalne implikacije u vezi sa rizicima u pojedinim razvijenim zemljama i valutnim zonama, kao i moguće fiskalne rizike u zemlji, Izvršni odbor NBS odlučio je da u ovom trenutku visina referentne kamatne stope ostane nepromenjena. NBS će nastaviti da prati dešavanja u međunarodnom okruženju kako bi odgovarajućim merama ublažio eventualno prelivanje globalnih problema na domaće tržište", navedeno je u saopštenju.
