Izvor: Politika, 29.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cena bakra raste, vrednost Bora pada
Propao i drugi tender, posle parlamentarnih izbora će se razmišljati o trećem
U Agenciju za privatizaciju juče, do kraja radnog vremena, nije stigao nikakav pouzdan dokaz da ruska kompanija SMR biznismena Olega Deripaske namerava da pregovara o kupovini Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Prema ovakvom sledu događaja, pogotovo imajući u vidu poslednje izjave predstavnika za medije „Baznog elementa” u čijem se sastavu nalazi i SMR, da očekuju razumevanje srpske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << strane i slično, čini se da je i ovaj drugi tender za RTB Bor propao. U Agenciji za privatizaciju nezvanično kažu da ni oni ne očekuju da stigne potrebna garancija na deset miliona dolara kako bi pregovori mogli tehnički da otpočnu posao. U takvoj situaciji Agencija već praktično sprema saopštenje da je aktuelni tender propao i valja ga danas očekivati. O eventualno trećem tenderu za prodaju Bora razmišljaće se posle parlamentarnih izbora.
Za poznavaoce borskih privatizacionih prilika ovakav razvoj događaja nije preveliko iznenađenje s obzirom na sve elemente ruske ponude. Zapravo, kod njih je sve sporno – planirane investicije koje pre svega podrazumevaju novu topionicu, zatim neograničen rok za plaćanje kupoprodajne cene, kao i to što ne žele nadzor države nad zaštitom životne sredine"Čak je i ponuđenih 400 miliona dolara za investicije izgledalo sporno, zbog neobične velikodušnosti,jer poznavaoci borskih prilika smatraju da je to preterana suma. Potrebne investicije „mere” se na oko 230 miliona dolara koliko je na kraju država ispregovarala s austrijskom kompanijom Mirka Kovača.
U slučaju prodaje Bora propala su tako dva tendera. Prvi na kome je pobedio rumunski „Kuprom” s ponuđenom cenom od 400 miliona dolara koju na kraju nije mogao da isplati. Zbog rupe u Zakonu o privatizaciji pregovori se nisu mogli nastaviti s drugorangiranim ponuđačem, konzorcijumom u kome je bio domaći biznismen Zoran Drakulić koji je nudio 340 miliona dolara. Posle prošlogodišnjih parlamentarnih izbora bio je raspisan i drugi tender na kome je najbolju ponudu od 466 miliona dolara dao „A-tek”, austrijska kompanija biznismena Mirka Kovača. Ni Kovač nije mogao da sakupi sav potrebni novac pa je Agencija za privatizaciju uputila poziv za pregovore drugorangiranoj kompaniji SMR.
J. Rabrenović
---------------------------------------------------------------
Smirivanje cene bakra
Cena bakra za tromesečnu isporuku juče je na Londonskoj berzi metala (LME) iznosila 8.593 dolara po toni. Kako je javila agencija Blumberg, bakar je usled blagog oporavka američke valute pojeftinio za 0,7 odsto, odnosno za 57 dolara.
Kako je dolar juče ojačao prema evru i drugim vodećim valutama, jedan od razloga za rast cene bakra delimično je ublažen, pa je vrednost crvenog metala počela da se stabilizuje nakon prošlonedeljnih rekordnih cena. Međutim, nešto kasnije u toku dana stigla je informacija iz Čilea da je gigant u proizvodnji bakra „Kodelko” obustavio eksploataciju obojenog metala u rudniku Teniente, što je treći rudnik koji zatvaraju zbog štrajka radnika. Rudari su u nasilnim demonstracijama, javio je Rojters, blokirali puteve i oštetili nekoliko kamiona i autobusa, tražeći veće plate i bolje radne uslove.
Tako se drugi razlog za skok cene bakra dalje razvija. Čileanski rudari su od 16. aprila u štrajku, što je već prouzrokovalo pad proizvodnje i strah od umanjenih isporuka crvenog metala, pa je bakar protekle sedmice iznosiorekordnih 8.855 dolara po toni za tromesečnu isporuku na LME. Na Robnoj berzi u Njujorku njegova cena skočila je tada na 3,99 dolara za libru (oko 450 grama), što je značilo da je cena ovog obojenog metala povećana za 32 odsto u odnosu na početak godine.
Značajna eksploatacija bakra tada je prekinuta u Salvadoru i Andini, rudnicima čileanske kompanije „Kodelko”. Svetski proizvođač bakra broj jedan u svetu saopštio je da zbog štrajka svakog dana gubi deset miliona dolara. Andina učestvuje sa 13, a Salvador sa 3,8 odsto u ukupnoj proizvodnji bakra kompanije „Kodelko”. Čileanska kompanija je prošle godine proizvela 1,58 miliona tona bakra što je 11 odsto svetske proizvodnje ovog metala.
Smanjenu proizvodnju pratio je uvećani strah od nedovoljne količine bakra na tržištu. Rastu cene pogodovao je i oslabljeni dolar (oslabio za šest odsto u odnosu na evro, jen i ostale jake valute od početka godine), podseća Blumberg, ali kako je američka valuta postepeno počela da se oporavlja, bakar je pojeftinio.
Zalihe bakra u skladištima koje nadgleda LME juče su iznosile 109.650 tona, što je prema podacima Londonske berze, najnižazaliha od avgusta prošle godine.
J. S.
-------------------------------------------------
Daj šta daš
RTB Bor je 21. aprila objavio oglas naslovljen javno prikupljanje ponuda za kupovinu opreme kojim oglašava kupovinu:
Kamion – 6 kom. sa sledećim karakteristikama Nosivost preko 130 t ...
Buldožer – 2 kom. sa sledećim karakteristikama motor preko 350 KS...
Grejder – 2 kom.sa sledećim karakteristikama Motor preko 200 KS...
Ova oprema se kupuje za rudnike, površinske kopove, Veliki Krivelj i Majdanpek pa kako Politika u jučerašnjem broju (29. april) objavi:Više nema straha da će do jeseni, zbog potpuno dotrajale mehanizacije, prestati proizvodnja na rudokopima Bora i Majdanpeka pošto će deo najneophodnijih mašina biti kupljen...
Da li je baš tako?
Od 1984 do 1995. godine za transport jalovine i rude korišćeni su kamioni nosivosti 136 (do 1986.), 154 (do 1992.), 172 i 181 tone. Tokom tog vremena, kao što se vidi, kamioni manjeg kapaciteta su zamenjivani kamionima većeg kapaciteta. Svi efikasni rudnici sveta, a tom društvu su, nekad, pripadali rudnici RTB Bor, redovno, da bi sačuvali svoju produktivnost i kompetentnost, osavremenjuju svoju kamionsku, utovarnu i prateću mehanizaciju.
Hoće li, kako oglas sugeriše, šest kamiona bilo koje nosivosti preko 130 tona, ili kako je u prošlosti stvarna veličina kamiona bila od 136, 154, 172 i 181 tone imati isti učinak je iluzorno pitati. Zašto je oglas sročen po principu „daj šta daš” je enigma.
Šest kamiona nosivosti od, recimo 136 t su, za razliku od šest kamiona od 181 ili 240 tona (savremeni standard za velike površinske kopove u svetu) ništa više do zakrpa koja možda može da „drži vodu dok majstori odu”.
Ono što dodatno „bode oči” u oglasu je nedostatak kvalitativne reči „novih” (kamiona itd.).
Žarko T. Nikić
[objavljeno: 30/04/2008.]
