Izvor: Blic, 19.Jun.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cena „Jata“ je previsoka
Privatizacija da, ali sve ovo drugo - način na koji se radi, cena i vreme - sve je pogrešno - kaže za „Blic" Predrag Vujović, direktor „Jata" za vreme vlade pokojnog Zorana Đinđića i Zorana Živkovića.
Kako je nedavno najavljeno, tender za privatizaciju „Jat ervejza" trebalo bi da bude objavljen oko 15. jula. Određena je i početna cena od 150 miliona evra za 51 odsto vlasništva.
Zašto mislite da sad nije vreme za privatizaciju?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Prvo, sasvim je neuobičajeno da se tender raspisuje usred leta. Privatizacija je, u stvari, počela 2002. godine, ali država nije imala nikakav koncept šta će da radi.
A na šta mislite kad kažete da je pogrešan način?
- Trebalo je da država pripremi „Jat" za privatizaciju. O privatizaciji se u poslednjih godinu i po dana govori vrlo intenzivno, ali na tom planu ništa nije urađeno i umesto toga odjednom se kaže: „OK, hajde da ga prodamo u stanju u kakvom jeste i odredi se cena koja neće da prođe".
Zašto mislite da je cena previsoka?
- Najvrednije što postoji u „Jatu" je „Tehnika", koja ima hangare, prostor i oko 700-800 zaposlenih sa licencama. „Tehnika" je izdvojena i ovih dana je objavljen oglas za njenu prodaju.
Zatim, pogledajte cenu nafte, odnosno goriva. Sada je ulaganje u avio-saobraćaj ogroman rizik. Trošak goriva u ukupnim troškovima avio-kompanija je sa 25-30 došao na 40-45 odsto i još se predviđa da ide nagore. Treće, „Jatova" flota, sa prosečnom strarošću od 26 godina, najstarija je u Evropi. Flota je na ivici bezbednosti, ljudi čine natčovečanske napore da je održe u pristojnom stanju.
Zar relativno visoka vrednost tržišta Srbije nije prednost?
- Pre deset godina se moglo prodavati tržište. Ulaskom u open skaj vi više nemate mogućnost da prodajete tržište. Doduše, mi to oduglovlačimo i postavljamo raznorazne administrativne prepreke konkurenciji, ali ni to neće moći još dugo.
Govori se da „Jat" ima dug od 200 miliona evra.
- Da, to je dug prema državi Srbiji, nastao na osnovu kredita koje je „Jat" svojevremeno uzeo i za vreme sankcija prestao da ih plaća. Pitanje je da li će kupac preuzeti taj dug ili će on pasti na teret poreskih obveznika.
Javnosti je manje poznat problem oko ugovora sa Erbasom. O čemu je tu tačno reč?
- Taj ugovor je napravljen 1998. godine uoči pregovora u Rambujeu i po svoj prilici imao je jake političke motive i pozadinu. Kako god bilo, sigurno je da je taj ugovor izuzetno štetan po „Jat" i državu Srbiju koja se tu pojavljuje kao garant. Pre svega zbog toga što je ugovorena izuzetno visoka cena za avione. Osam aviona treba da nas košta oko 400 miliona evra. Ruski „Aeroflot" je nedavno kupio više erbas aviona po osetno nižoj ceni. Najgore je, međutim, što je taj ugovor praktično neraskidiv.
Da li je neko pokušao da ugovor promeni u našu korist ako ne može da se raskine?
- Koliko znam ozbiljnih pokušaja nije bilo. Ljudi iz „Jata" su išli na neke razgovore, ali bez rezultata. Sama vlada se time praktično uopšte nije bavila.
„Jat" beži od konkurencije tamo gde niko neće
„Jat" je prošle nedelje prekinuo da leti za Minhen?
- Da, a minhenski aerodrom je jedan od pet najjačih aerodroma u Evropi. Ali je najavio da će da leti za Pulu, Oslo i Solun. To nisu tranzitni aerodromi. Što se tiče fizičkog obima posla tu će se možda nešto i dobiti. Ali, u razvojnom, strateškom smislu, to je loše. Sve što ide na Frankfurt, Minhen, Beč, Milano, ide negde dalje i ide sa stranim kompanijama. „Jat" je u poslednje četiri godine izgubio Milano, a „Alitalija" leti tri puta dnevno, „Lufthanza" sada leti dva puta dnevno za Minhen i uvešće treći let. Znači, „Jat" nije spreman za tu konkurenciju. I beži od konkurencije tamo gde niko ne leti. A nije spreman jer nema razvojni koncept.
