Izvor: Politika, 03.Apr.2015, 08:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čemu strategija razvoja agrara bez para
Slabe tačke svih dosadašnjih razvojnih dokumenata poljoprivrede bili su i ostali načini finansiranja i skupi proizvodi
Od avgusta prošle godine poljoprivreda ima novu strategiju razvoja, ali čemu takav razvojni dokument kada za njegovu realizaciju nema para. Donet je u vreme fiskalne konsolidacije, kada je budžetsko stezanje kaiša pogodilo i agrarni budžet, tako da je i ova vizija razvoja još jedno mrtvo slovo na papiru.
Ministarka poljoprivrede i zaštite životne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sredine Snežana Bogosavljević-Bošković pre nekoliko dana rekla je da ta oblast godinama prolazi kroz težak tranzicioni period i da je suočena sa izazovom, koji se, pre svega ogleda u tome kako se pripremiti za veliku tržišnu utakmicu s poljoprivredom Evrope.
U tom pogledu bi, valjda, strategija trebalo da nam pomogne i otvori nove pravce razvoja. Da li će i kada ta strategija zaživeti?
Milan Prostran, agroekonomski analitičar, kaže da je strategija isuviše opšti dokument, a da nam konkretizacija predstoji „nižim” dokumentima, a to su nacionalni programi za poljoprivredni i ruralni razvoj čije usvajanje tek predstoji. Ne bi valjalo, kaže on, da i ta dva dokumenta budu uopštena.
– Ukoliko se konkretno ne navedu izvori finansiranja poljoprivrede i modeli da se ta opredeljenja postignu, ne vidim da će biti razvojnog pomaka. Ne možemo se samo osloniti na sredstva iz IPARD fondova Evropske unije pogotovo što čujem da su namenjena samo za velike farmere. Problem je kako finansirati male proizvođače kojih je čak 95 odsto, a mi nemamo rešenje za njih, odnosno kako od njih napraviti robne proizvođače. Ako se to pitanje ne reši sve ostalo su lepe želje – kaže Prostran.
Po njegovim rečima, najbolnije pitanje je naša konkurentnost. Cena proizvoda. Iako možda zvuči kao šala, po rečima našeg sagovornika, najkonkurentniji smo u proizvodnji sirak metle i metli i za to smo četvrti proizvođač u svetu. Sirak gajimo na 2.000 hektara, a izvezemo čak 98 odsto proizvodnje.
– Konkurentni smo i u proizvodnji malina. U EU, inače, postoji prećutna podela rada. Poljska je najbolje iskoristila IPARD fondove i sada proizvodi čak 2,5 miliona tona jabuka. Italija proizvede 2,4, a Kina 34 miliona tona. Poređenja radi mi smo 2013. godine, koja je bila rekordna, proizveli 340.000 tona. Bugarska je uzela mnogo novca od EU za uljarice, a Češka je lider u proizvodnji maka na 75.000 hektara – kaže Prostran.
Prostran ukazuje da nam je stočarstvo u velikoj krizi. Niska nam je produktivnost, a tržište liberalizovano. Po kravi godišnje proizvedemo 2.500-3.000 litara mleka, a u EU je prosek šest do osam hiljada litara. U EU je sve mleko, doslovce svih 100 odsto koje je u prometu ekstrakvaliteta, a kod nas svega 35 do 40 odsto i zato smo manje konkurentni i možemo mleko da prodajemo samo u okruženju. Poređenja radi, Hrvatska je dve godine pred ulazak u EU, imala čak 93 odsto mleka ekstraklase.
S druge strane suočeni smo da se neka tržišta otvaraju, pa zatvaraju. Zbog sankcija EU Rusiji otvaraju se izvozne šanse, a izloženi smo i pritisku uvoza hrane iz EU na naše tržište.
– Nije sporno da ćemo nastaviti s klasičnim ratarskim i stočarskim proizvodnjama. Naša šansa je da proizvedemo ono što drugi ne mogu i to kvalitetnije i jevtinije. Da to budu neki lokalni sirevi specifičnog ukusa, zaštićene recepture, smatra Prostran.
Vukosav Saković iz udruženja „Žita Srbije” kaže da je dobro što je primarni cilj strategije povećanje proizvodnje, ali da bi voleo da čuje koje država mere nudi koje će pomoći da se do tog cilja stigne. Strategija poljoprivrede je, po njemu, ozbiljno urađena, ali…
– Kod nas proizvodnja, nažalost, više zavisi od vremena, a ne od strategije. Da bi se povećali prinosi mora se uložiti u agrotehniku, a novca za to nema i zato sve ostaje mrtvo slovo na papiru. Ako se očekuje da poljoprivredni proizvođači sami ostvare napredak, onda smo tu gde smo. Ako želimo da idemo brže trebaju nam veće subvencije. Neko će reći lako je biti pametan, ali gde su pare – kaže Saković.
Po njemu, slaba tačka našeg agrara je stočarstvo i tu najviše zaostajemo. Međutim, sve mere koje država preduzima su, kaže, samo gašenje požara. Problem je, smatra, i što naši stočari nisu konkurentni. Kako neko u Holandiji ili Nemačkoj može da proizvede meso jevtinije nego kod nas i da ga proda u Srbiji, uz plaćene troškove transporta. Po Sakovićevim rečima razlog ne mogu biti samo državna davanja, već i to što oni imaju veći prirast, bolji utrošak hrane i druge bolje parametre. Zato našim proizvođačima treba pomoći da postanu konkurentni, a ko ne postigne evropske rezultate u produktivnosti, ne ume to da radi neka se bavi drugom proizvodnjom.
– U ratarstvu najlošije rezultate postižemo kod pšenice i još se nismo približili prinosima iz devedesetih, a treba da postignemo evropske standarde. Naši konkurenti su nam, međutim, u međuvremenu odmakli – kaže Saković.
Jovana Rabrenović
objavljeno: 03.04.2015.
