Izvor: B92, 01.Jun.2015, 13:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čemu Evropa može da se nada?
Privredni rast nastaviće da jača širom Evrope, a rast će biti najbrži u zemljama centralne i istočne Evrope (CIE).
U zemljama CIE bi ove godine, rast bi zahvaljujući snažnoj domaćoj tražnji i jačanju izvoza trebalo da dostigne 2,4 odsto, saopštila je Svetska banka.
Posle nultog rasta u 2013. i 1,3 odsto u 2014, privredni rast Evrope bi ove godine trebalo da dostigne 1,8 odsto, a dva odsto iduće godine.
Privredni rast je prošle godine bio posebno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << snažan u Nemačkoj, Mađarskoj, Irskoj, Poljskoj i Britaniji, dok su se zemlje sa juga EU konačno vratile na put rasta zahvaljući finansijskoj i ekonomskoj restrukturi i uprkos zabrinutosti oko problema u Grčkoj i slabe globalne trgovine, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu SB.
"Izvoz je bio ključni pokretač privrednog rasta u većini zemalja CIE, pre svega u Poljskoj, Bugarskoj i Rumuniji, delom zahvaljujući tome što su strane direktne investicije (SDI) pomogle zemljama da se integrišu u globalne lance trgovinske razmene i poguraju izvoz", navodi direktorka SB za centralnu Evropu i baltičke zemlje Mamta Murti.
Ipak, kako dodaje, neophodno je da se te države fokusiraju na unapređenje poslovnog okruženja, inovacije, ulaganje u infrastrukturu i smanjenje regulatornih barijera da bi podstakle nove SDI i rast izvoza.
Prema izveštaju SB, jačanje privrednog rasta i poboljšanje uslova na tržištu rada doprineće da se smanji broj ljudi kojima preti siromaštvo, koji je od 2008. porastao više od 23 odsto u svetlu brojnih otkaza.
Iako je ekonomska prognoza za Evropu relativno optimistična, podstaknuta padom cena nafte i kvantitativnim labavljenjem koje je pokrenula Evropska centralna banka, SB upozorava da postoje rizici na koje treba obratiti pažnju.
SB upozorava na potencijali rast nestabilnosti na finansijskom tržištu, svež pritisak na javne finansije u svetlu kombinacije spore inflacije i skromnog privrednog rasta, ograničene dostupnosti novih kredita i nekompletnih bankarskih reformi i slabljenja poverenja u svetlu dugotrajne krize u Grčkoj i geopolitičkih tenzija u Ukrajini.
