Izvor: Politika, 11.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekovi se drže, uprkos karticama
Mada se broj čekova u opticaju sve više smanjuje, „odloženo plaćanje” beleži rast u ukupnom prometu sa 10 do 15 odsto
Čekovima na poček, uprkos sve većoj ponudi kredita, i dalje se u srpskim trgovinama plaćaju namirnice, odeća i obuća, nameštaj i bela tehnika. Mada poslednji podaci Udruženja banaka Srbije pokazuju da se prosečan broj izdatih čekova dnevno sve više smanjuje, sa 41.235 – koliko ih je bilo krajem prošle godine – na 30.955 na kraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << februara, „odloženo plaćanje” beleži rast u ukupnom prometu sa 10 do 15 odsto, tvrde trgovci, i to sa tendencijom da se taj udeo povećava.
Istina, po podacima bankarske asocijacije, ukupan prosečan dnevni iznos plaćanja čekom smanjio sa 112,6 miliona dinara, koliko je iznosio u decembru, na 102,4 miliona u februaru. Precizna statistika takođe pokazuje da je prosečno dnevno plaćanje po čeku u decembru iznosilo 2.725 dinara, u januaru ove godine 2.980, a u februaru 3.302 dinara.
Povećani iznosi plaćanja po čeku mogu se obrazložiti pre svega većim cenama, a ne kupovnom moći. Trgovci, naravno, ne primaju ček na poček, koji je ukinut pre više od dve godine, iz milosrđa već da bi povećali promet i zaradu. Inače, ček je u svetu samo sredstvo plaćanja i naplaćuje se istog dana kada se izda. Naši trgovci su pokušali da potpuno izbace iz upotrebe čekove na poček, kako su objasnili, ali se ubrzo pokazalo da je to smanjilo promet. Tako su bili prinuđeni da sami finansiraju svoje kupce koji kod njih deponuju čekove, a zatim ih naplaćuju prema roku dospeća.
Građani već poduže umesto čeka na poček izlaz za odloženo plaćanje nalaze u kreditnim karticama, čije je broj znatno povećan, a trenutno je više od 1,1 milion kreditnih kartica. Preorijentacija na kartice mnoge je, međutim, skupo koštala, jer je kamata u bankama, koja se zaračunava na takvo kreditiranje od 1,2 do dva odsto mesečno (do 25 odsto na godišnjem nivou). Ni dozvoljeni minus po tekućem računu, kao najlakši vid zaduživanja, takođe nije nimalo jeftin. Naprotiv.
Istina, banke nisu baš preterano izdašne u izdavanju čekova za 3.741.470 korisnika tekućih računa od ukupno izdatih više od 5,4 miliona, a neke ih više ni ne izdaju. Obično njihov broj određuje visina dohotka, a kako je maksimalni iznos na čeku 5.000 dinara, prosečna plata ne pokriva ni šest čekova mesečno. Zato ih građani, kako kažu, ne koriste za svakodnevna, „sitna” plaćanja.
Trgovci veruju da bi učešće čekova u prodaji bilo znatno veće kada bi bankari odobravali veći broj čekova. Trgovina svoj interes da robu prodaje na tri do devet rata uzimajući čekove od građana vidi u ugrađivanju tog troška u cenu ponuđene robe. Polazi se od logike da kupce, kojima ni kamata na kredite, kako se pokazalo, nije presudna za odluku o zaduživanju, ni nešto viša cena neće odvratiti od kupovine onoga što su naumili. Pri tom, trgovci, znajući mentalitet naših građana, računaju da će se oni opredeliti radije za ovaj način kupovine nego za potrošačke kredite, jer tako izbegavaju proceduru– uzimanje fakture i šetanje od prodavnice do banke.
Skraćivanje roka otplate keš kredita na dve godine, pak, nateralo je građane da se prilagode novoj situaciji, pa se okreću takvim namenskim zajmovima.
Ozbiljnija konkurencija trgovcima koji uzimaju čekove jesu banke, kao što je Findomestik, koje imaju ugovore s trgovinom o odobravanju kredita na licu mesta po krajnje pojednostavljenoj proceduri, i to pod uslovom da njihove kamate deluju atraktivno.
Oni kojima je draži ček na poček od kreditne kartice već znaju gde mogu da pazare na odloženo. Tako, u megamarketima „Rodić” i „Merkator” roba se prodaje na „odložene čekove” na dva meseca, a ako račun premaši 9.000 dinara na 90 dana. U prodavnicama „Jabuke” može se platiti na poček na 60 i 90 dana. U „Delta maloprodaji” čekovi se odmah realizuju, ali zato vlasnici „viza” i „master” kartice Inteza banke račune plaćaju odloženo na 70 i 100 dana i to, kako ističu, bez kamate. Nameštaj se u „Novom domu” može platiti čekovima na osam rata, bez kamate, kao i u starom „Merkatoru”.
B. Dumić
[objavljeno: 12/04/2008]
