Izvor: Politika, 22.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekanje i po godinu dana
Rešenje o penziji, po zakonu, treba da stigne u roku od 60 dana, ali ponekad rok može da bude i – znatno duži Da li će poštar na vrata podnosioca zahteva za penziju pozvoniti u roku od mesec dana ili najviše dva (kako propisuje zakon) s rešenjem o penziji, ili će na "potvrdu" o penzionisanju podnosilac morati da pričeka punu godinu – pitanje je na koje u penzijskom fondu zaposlenih niko sa sigurnošću ne može da odgovori. A na pitanje od čega to zavisi, kao i zašto neko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mesecima mora da obija pragove fonda, dok nekog drugog poštar obraduje i pre nego što (taj "neko drugi") počne da se oseća penzionerom, u ovom fondu, ipak, imaju odgovor: sve zavisi isključivo od uredne i kompletne dokumentacije koju podnosilac zahteva predaje. To praktično znači od toga da li su mu uplaćeni doprinosi za sve godine radnog staža, odnosno da li ima ili ne "rupa" u radnom odnosu, bez obzira na to da li je radio kod jednog ili više poslodavaca.
Po rečima Mirjane Mirkov, direktora Sektora za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, lane je u roku obrađeno 70,7 odsto rešenja. Četvrtina sadašnjih penzionera čekalo je od dva do šest meseci da se neke neregularnosti još reše, ali bilo je i onih koji su na rešenje morali da pričekaju – celu godinu. Na sreću, ističu u Fondu PIO, takvih je manje od jedan odsto.
Od 2000. do 2006. godine, dodala je ona, od ukupnog broja primljenih zahteva u zakonskom roku reši se od 80,5 do 89 odsto. Razlozi zbog kojih je nemoguće baš sve zahteve rešiti u roku od 60 dana, kako nalaže Zakon o opštem upravnom postupku, leže i u njihovom povećanom broju, zbog izmene uslova i socijalnih programa u procesu privatizacije. Čekanje se često oduži i zbog toga što poslodavac nije podneo prijavu u zakonskom roku.
Veliki je i broj zahteva za donošenje novih rešenja o naknadama iz invalidskog osiguranja za ranije godine. Istovremeno, ističe Mirkov, povećan je broj zahteva za ostvarivanje prava na penzije onih koji imaju radni staž u inostranstvu, odnosno bivšim jugoslovenskim republikama. Mesečno se Fondu preda između 1.500 i 2.000 zahteva ove vrste.
Izuzetno teška finansijska situacija poslodavaca dovela je do povećanja broja onih koji su u stečaju ili koji su prestali da postoje. To još više produžava vreme za pribavljanje podataka o stažu, osiguranju i zaradama, čije je prikupljanje uslov za donošenje rešenja o penzionisanju.
Mirjana Mirkov napominje da se nikako ne sme gubiti iz vida činjenica da je po novom zakonu obavezno da se prilikom obračunavanja godišnjeg ličnog koeficijenta uzimaju zarade i naknade ostvarene u godini u kojoj se stiču uslovi za penziju. S obzirom na to da se godišnji lični koeficijent utvrđuje za proteklu kalendarsku godinu, za sve korisnike koji su pravo na penziju ostvarili posle prvog januara naredne godine treba doneti dva rešenja, umesto jednog.
Oni koji su stekli uslove za penziju gube strpljenje između ostalog i zbog toga što je Fondu stiglo i oko 360.000 zahteva za povezivanje radnog staža. Fond je do sada obradio skoro 100.000 takvih rešenja.
J. Petrović
[objavljeno: 22.11.2006.]
