Izvor: Politika, 27.Apr.2010, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čekaju nas bolne odluke

Moguć je ekonomski rast od pet-šest odsto godišnje, ali novi model razvoja mora biti investicioni, a ne potrošački, kazao Jurij Bejec, savetnik premijera

Srbija mora, posle prošlogodišnjeg ekonomskog pada od skoro tri odsto, da se ponovo vrati na stare stope rasta od pet do šest procenata godišnje ali to ne može da učini sa starom razvojnom strategijom. Ovo je juče na okruglom stolu „Kuda ide konkurentnost Srbije” koji je organizovao FEFA fakultet istakao profesor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera.

– Radeći na postkriznom razvojnom modelu procenili smo da je godišnji rast od pet-šest odsto moguć u periodu od 2011. do 2020. godine, ali uslovi koji su neophodni da bi se to ostvarilo nisu popularni i politički su bolni. Ali, siguran sam da drugačije ne može i da će politička elita morati da napravi „salto mortale”. Moramo više da investiramo, a ne da trošimo, da se okrenemo izvozu a ne uvozu, da završimo restrukturiranje privrede i osvrnemo se prerađivačkoj industriji i poljoprivredi. Javna potrošnja mora da bude manja, a javne investicije veće – objasnio je Bajec i dodao da će najvažnije biti da vlast sve to razume.

Profesor Goran Pitić, predsednik Saveta FEFA fakulteta, istakao je da država mora da se odriče intervencionizma, da se okrene tržišnoj ekonomiji i da se povuče iz redistribucije kapitala privredi. Uloga vlade je da bude partner, a ne da smeta, dodaje on. Tako bi se, ocenjuje Pitić, povećala konkurentnost naše zemlje, jer je Srbija na 93. mestu od ukupno 133 zemalja po nivou konkurentnosti.

Dragoljub Vukadinović, kao potpredsednik Nacionalnog saveta za konkurentnost zna da se atraktivnost zemlje povećava sa povećanjem proizvodnje i investicija. Kao privrednik, odnosno predsednik „Metalca” iz Gornjeg Milanovca, Vukadinović je pesimista.

– Nemamo kapaciteta da izvozimo više nego što uvozimo. Kod nas nema pravne sigurnosti, dok je makroekonomska situacija nestabilna. Kako neko može da napravi uspešan biznis plan u situaciji kada dinar godišnje padne za 10 odsto, a inflacija raste. Kad je 30 odsto posla u zoni sive ekonomije, a korupcija i kriminal su takođe prisutni onda je teško biti optimista – kazao je Vukadinović.

Profesor Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista, istakao je kako je otežavajuća okolnost za poboljšanje konkurentnosti neravnoteža u strukturi radne snage. Dok u državnoj službi ima previše zaposlenih u privatnom sektoru ih ima malo, a u poljoprivredi ih uopšte nema, objašnjava Đuričin.

Nebojša Savić, profesor FEFA fakulteta, kaže da Srbija mora da raskine sa nasleđenim komparativnim prednostima iz prošlosti i da se okrene kreiranju novih potencijala. Sa njim se saglasio i Goran Petković, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije. I pored činjenice što neki privrednici strahuju jer je udeo industrijske proizvodnje u onome što stvaramo, odnosno bruto domaćem proizvodu ispod 20 odsto, Petković ne misli da je to loše jer se „ceo svet, na primer, odriče metalske i teške industrije”.

Pojedini privrednici, međutim, ne misle tako. Toplica Spasojević, vlasnik ITM grupe, ističe kako je važno formirati fond za obnovu industrije. Sa Spasojevićem se slaže i Branislav Grujić, vlasnik kompanije PSP „Farman” koji je još jednom ponovio da će iskusni menadžeri pomoći da se ponovo pokrene proizvodnja u nekim nerazvijenim područjima.

Slobodan Vučićević, predsednik Srpske asocijacije menadžera, zagovornik je stava da nas ne ubija konkurencija, već se ubijamo sami. Kao primer neažurnosti državne birokratije, ovaj privrednik naveo je kako mu je trebalo šest meseci da dobije dozvolu za postavljanje marine na Srebrnom jezeru, projektu u koji je uložio 10 miliona evra.

A. Nikolić

[objavljeno: 28.04.2010]

Nastavak na Politika...

SEEbiz.eu: Jurij Bajec: Slede nepopularni i bolni potezi