Izvor: B92, 21.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čeka se rešenje za NIS
Beograd -- Ministar privrede Predrag Bubalo založio se za privatizaciju celog NIS-a, uz zadržavanje većinskog vlasništva do 51 odsto u svim delovima.
Bubalo je za privatizaciju NIS-a dokapitalizacijom, uz učešće stranog partnera, mogućnost i javne ponude akcija, u koju bi se uključili i građani". Kada je reč o strateškom partneru u NIS-u, Bubalo bi voleo da vidi firme "Britiš petrol", "Šel", "Lukoil", OMV, MOL i to tim redosledom.
Prema njegovim rečima, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vladina odluka o raspisivanju tendera za privatizacionog savetnika NIS-a "može da bude i nagoveštaj kompromisa", pošto će se konsultantska firma koja bude izabrana na tenderu baviti i strategijom privatizacije celog NIS-a.
Sutra u Skupštini dan odluke
Naftna industrija Srbije, ako republički parlament sutra tako odluči, od 1. oktobra biće transformisana u dva javna preduzeća i jedno akcionarsko društvo. Uoči te sednice republičkog parlamenta i dalje je neizvesno da li će biti postignut konsenzus među strankama vladajuće koalicije i da li će Vlada obezbediti većinu za te izmene kako bi NIS mogao biti privatizovan i ispunjen još jedan uslov MMF-a postavljen Vladi Srbije, jer se ne zna kako će glasati dve članice vladajuće koalicije SPO i SDP.
Reforma Naftne industrije Srbije, koju zahteva MMF, trebalo bi da počne tako što će NIS, kao jedinstveno javno preduzeće biti ukinut i pretvoren u tri odvojene kompanije. Jedno od ta tri preduzeća, odnosno rafinerije nafte, trebalo bi, zatim, da bude pretvoreno u akcionarsko društvo čija bi jedna polovina bila prodata na tenderu. Međutim, ovaj plan restrukturiranja mogao bi da propadne ukoliko stranke vladajuće koalicije ne budu jedinstvene prilikom glasanja u parlamentu.
Ko je za, a ko protiv
Naime, za zakon će sigurno glasati Demokratska stranka Srbije, G17 plus, kao i Nova Srbija, potpomognta bivšim članovima Srpskog pokreta obnove. Međutim, čak i uz najavljenu podršku Socijalističke partije Srbije, to je 124 poslanika, što nije dovoljno za skupštinsku većinu.
S druge strane, poslanici Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke najavili su da će glasati protiv, tako da sudbina Zakona o ukidanju NIS-a zavisi od četiri preostala poslanika SPO-a i tri glasa koja ima Socijaldemokratska partija. Obe stranke neodlučne su pred sutrašnje zasedanje, a šef poslaničke grupe G17 plus, Miloljub Albijanić, nada se da će njegovi koalicioni partneri ipak prelomiti da podrže zakon: "Što se tiče zakona o NIS-u, vladajuće stranke će glasati za zakon o NIS-u. SDP može da izuzme svoj stav, ako misli da je to ozbiljan politički potez. Mislim da nije dobro da na taj način razgovaraju sa sindikatima i da im obećavaju nešto što je nemoguće. Pozivam ih još jednom da razmisle i glasaju za zakon o NIS-u."
Srpski pokret obnove svoju podršku uslovljava promenom teksta samog zakona. U toj stranci zahtevaju da se preciznije odredi kako će na kraju postupka izgledati novonastalo preduzeće koje će se sastojati od rafinerija. "SPO traži od koalicionih partnera da dobijemo vrlo jasna uveravanja i objašenjenja oko čitavog procesa privatizacije NIS-a. Mi jesmo za privatizaciju NIS-a i ne želimo da ugrožavamo aranžmane sa MMF-om, ali za predloženi koncept privatizacije NIS-a poslanici SPO-a neće glasati, odnosno nećemo glasati za zakon o ukidanju NIS-a", kaže Srđan Srećković, potpredsednik SPO-a.
"Nok- daun"
Zamršena situacija koja je nastala kada je MMF uputio ultimatum za početak privatizacije rafinerija, mogla bi da bude do sada najozbiljniji test za Vladu Srbije i njenu sposobnost da vodi zemlju, smatra politički analitičar Zoran Stojiljković.
"To bi onda bila ona grudva koja bi mogla da pokrene lavinu pred, recimo, jesenje zasedanje, na kome se usvaja budžet. To bi Vladi, kao u nekoj analogiji sa boks mečom, da zada par udaraca posle kojih bi se ona našla u nok-daunu", kaže Stojiljković.
Podsetimo da je MMF uslovio nastavak finansijskog aranžmana i otpis duga od 600 miliona dolara Srbiji upravo reformom Naftne Industrije Srbije, ali i penzionog sistema, što, kako kaže anaitičar Stojiljković, Vladu Srbije prvi put dovodi u situaciju da mora da povlači poteze s teškim socijalnim posledicama.
