Izvor: Politika, 30.Jan.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čeka nas decenija sporog rasta
Od prvobitne recesije finansijskog sektora i krize banaka u Americi, nestabilnost se transformisala u krizu evrozone
Ovovogodišnja kriza je – drugačija. Ovim rečima Gikas Harduvelis, profesor na Univerzitetu u Pireju, glavni ekonomista i šef istraživanja u „Eurobank EFG”, započinje razgovor za „Politiku”. Od prvobitne globalne recesije finansijskog sektora i krize banaka u Americi i Zapadnoj Evropi, nestabilnost se transformisala u krizu evrozone, objašnjava. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Posle deset godina relativno mirnog i uspešnog perioda u evrozoni, zemlje članice sada se suočavaju s prvim pravim testom njihovog jedinstva. Postoji bitka između tržišta i političara koji pokušavaju da se odupru dezintegrišućim silama tržišta. Kako predviđa Harduvelis, u Evropi nas čeka proces šireg fiskalnog ujedinjenja, a u svetu stabilniji ekonomski rast uz veće kamate i restrikcije u finansijskom sektoru. Zbog svega toga, pred nama je decenija sporog rasta.
Kakve će biti posledice krize evrozone na zemlje koje su, kao Srbija, okrenute Evropi?
Evropljani vide krizu kao prvi korak u ispravljanju stvari iz prošlosti koje su ostale nedovršene. Svaka kriza pokreće promene. Pređašnja međunarodna kriza pokrenula promene pravnog okvira finansijskog sektora, uspostavljena su stroža pravila koja se tiču kapitala, umanjenja izloženosti riziku i likvidnosti.
Za one zemlje koje žele da postanu članice evrozone, kriza uvodi nove izazove. Kriterijumi će biti rigoroznije postavljani. Originalni Mastriht kriterijumi, kao što su javni dug, fiskalni deficiti, inflacija, dugoročne kamate i stabilnost kursa ostaće na papiru isti. Ali će naglasak možda biti na realnom sektoru ekonomije i pitanjima kao što su konkurentnost, transparentnost... Iz tog razloga, zemlje kao što je Srbija će morati da ulože više napora da bi ispunile kriterijume i kvalifikovale se za ulazak u evrozonu nakon krize.
Svi u evrozoni su sada shvatili da za stvaranje monetarne unije nije dovoljno samo imati nisku inflaciju i nizak budžetski deficit. Važna je i struktura privrede, kolikosu otvoreni domaća proizvodnja, usluge i tržište rada, da li postoji uravnotežen odnos snaga između konkurencije ili određene interesne grupe dominiraju nekim sektorima.
Ali u ovom regionu bankarski sektor je bio relativno stabilan tokom krize, dok je privatni sektor bio slab. Postoji li rizik da se ta nestabilnost iz jednog sektora prelije u drugi?
Bankarski sektor je relativno dobro odgovorio na izazove međunarodne finansijske krize u regionu. Banke u regionu, pre svega strane, u većini slučajeva su očuvale integritet svog bilansa uprkos naglom skoku loših zajmova zahvaljujući znatnim zalihama kapitala, maloj izloženosti toksičnoj aktivi i jačoj podršci matičnih institucija. Pored toga, Bečka inicijativa je bila od velikog značaja za uspostavljanje saradnje između banaka u regionu. Samim tim, banke su održale svoju prisutnost ili su je čak povećale, kao što je to slučaj u Srbiji. Poboljšanje ekonomske situacije u regionu će dovesti do oporavka privatnog sektora, što će pojačati stabilnost domaćeg bankarskog sektora.
Dobre banke su, uprkos problemima, radile dobro. Daću vam primer. Prošle godine plasmani kredita u evrozoni su bili negativni, ali su u Grčkoj, na primer, bili pozitivni uprkos problemima u kojima se našla vlada. Činjenica ja da svaka zemlja ima drugačiji problem, ali je zajednička boljka svih pitanje konkurentnosti. Novim modelom rasta kompanije se moraju podstaći da više izvoze.
Ako novi model rasta za preduzeća znači da treba da počnu više da izvoze, šta novi model rasta znači za banke?
To podrazumeva promenu modela bankarstva. Krećemo ka jednom održivom i samofinansirajućem modelu bankarskog sektora u regionu. Regulativa će biti striktnija. To će biti direktna korist za privredu proistekla iz finansijske krize. Vidim da je bankarski sektor u Srbiji stabilan. Nedostatak jeftinog finansiranja iz inostranstva je naterao banke-ćerke da se fokusiraju na domaće depozite kao glavne izvore finansiranja. Pored toga, banke ne mogu više da priušte sebi da budu agresivne kada je u pitanju pozajmljivanje novca jer moraju da održe visoke standarde u kapitalnoj adekvatnosti.
Kada će Evropa moći da kaže doviđenja krizi?
Kriza evrozone počela je prošle godine u novembru i trajaće najmanje godinu dana. Toliko će nam vremena biti potrebno da ugledamo svetlo na kraju tunela. U narednom periodu Evropljani moraju da odluče koliko čvrsto žele da se međusobno povežu u fiskalnoj politici.
I na globalnom nivou, eksperti Svetske banke i MMF-a kažu da se ekonomija oporavlja, ali da je taj opravak nestabilan?
Slažem se s njima. Pred nama je dekada stabilnijeg ali sporijeg ekonomskog rasta iz mnogo razloga. Kamate će biti veće, jer tržišta mnogo jasnije videsvoje rizike. Mnoge zemlje imaju velike javne dugove, čije će finansiranje opteretiti kamate. Veliki javni dugovi takođe znače da fiskalna politika ne može biti ekspanzivna. Globalne razlike koje su postojale i pre krize su sada još prisutnije i još veće. Zemlje u razvoju će se brže razvijati, razvijene zemlje će pokušati da uhvate korak da ubrzaju rast. Srbiji će biti bolje, ako Evropi bude bolje.
-----------------------------------------------
Srbija izašla iz recesije
Zahvaljujući pre svega neto izvozu, Srbija je izašla iz recesije u 2010. godini. Očekuje se da se rast u 2011. godini poveća, na tri odsto, zbog domaće tražnje koja se oporavlja. Dobro je što će odmrzavanje plata pokrenuti domaću potražnju i dati oduška najugroženijim društvenim grupama sa niskim primanjima koje je pogodila međunarodna ekonomska kriza. Pozitivan rast kredita u privatnom sektoru će takođe dovesti do porasta domaće potražnje. Međutim, veća domaća tražnja nije univerzalni lek za privredu. Postoji velika potreba za novim ekonomskim modelom koji bi podstakao konkurentnost i povećao izvoz.
A. Nikolić
objavljeno: 31.01.2011
