Izvor: Blic, 07.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ceh za prazničnu idilu
Ceh za prazničnu idilu
Pod uslovom da se ne dogodi havarija u termoelektranama, pre svega obrenovačkoj, ogroman broj građana Srbije, koji struju koriste za grejanje, mogli bi i Božić provesti u ugodnoj atmosferi toplog doma, uprkos spoljnoj temperaturi koja je ovih dana i ispod minus 10 stepeni. Tu idilu, za koju stručni i ovlašćeni nisu spremni da daju garancije, građani Srbije mogu da zahvale donatorima iz Evrope i Amerike, koji su platili i remonte u elektranama prošlog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << leta i popriličan uvoz za svaki dan ove zime, zatim potpunom prestanku rada industrije i administracije u Srbiji, koji traje od kraja prošle godine, te raubovanju poslednjih rezervi za proizvodnju struje, koje u Srbiji trenutno postoje. Za božićni 'Blic' je u direkciji Elektroprivrede Srbije rečeno: 'Struje ovih dana mora da bude, ne pitamo šta košta.' A košta mnogo, jer termoelektrana u Obrenovcu već 10 dana nedovoljne količine i loš kvalitet uglja nadoknađuje korišćenjem dodatnog mazuta, čime cenu svakog kilovata diže na oko pet centi - što je više nego duplo skuplje u odnosu na cenu standardne proizvodnje.
LEDENI TALAS: Dodatni i mnogo veći problem bi mogao nastati iz činjenice da se korišćenjem mazuta u ovoj elektrani pojačava tehnološki pritisak na postrojenja, 'skrojena' za proizvodnju struje iz uglja. Definitivno, nova ozbiljnija havarija u Obrenovcu značila bi restrikcije, možda ne zvanično proglašene, ali bolno stvarne, jer postoji obilje načina, odnosno objašnjenja da struja ne stigne do stanova, a da restrikcije formalno ne bude. Jedan od jednostavnijih, korišćen tokom prošlog ledenog talasa, u drugoj polovini decembra, jeste štednja struje snižavanjem frekvencije na tehnički minimum. U takvoj situaciji 'ostarela' mreža, odnosno lokalni i kućni trafoi, lako ispadaju; dolazi do 'pucanja' obično jedne faze, a na popravku su, u decembru, mnogi čekali čitav dan i više.
Potrošnja struje je dan uoči vikenda i u subotu bila znatno veća od 140 miliona kilovat-sati, a da su radile industrija i administracija premašila bi, kažu u EPS-u, i 160 miliona kilovat-sati.
Branko Sparavalo, meteorolog u EPS-u, za 'Blic' prenosi prognozu da će ovaj ledeni talas sa najvišom dnevnom temperaturom od oko minus 10 potrajati do sredine sedmice, a da sve do 20. januara dnevne temperature neće prelaziti nula stepeni. On očekuje da će se u poslednjoj dekadi januara temperature kretati između minus pet noću i plus pet stepeni danju. (Ministar energetike Goran Novaković je uoči restrikcija 27. decembra izjavio da je 'potrošnja u Srbiji katastrofalno velika, na plus četiri do pet stepeni potrošeno je 142 miliona kilovat-sati električne energije, koliko bi se potrošilo na minus osam). Ranije date dugoročne prognoze velikih svetskih meteoroloških centara predviđale su da će u ovom delu sveta ove zime svi meseci biti natprosečno hladni, a da će posebno hladan biti februar.
SREĆA JE DA: Pored rizika od havarija, termoelektrana u Obrenovcu, okosnica celog elektroenergetskog sistema u Srbiji zimi, mogla bi već krajem januara ili, prilično izvesno, tokom februara da ostane na minimalnim rezervama uglja. U tom slučaju, mogao bi biti trošen samo ugalj koji dnevno dođe sa kolubarskih ugljenokopa, a to nije dovoljno za ovozimsku potrošnju, koja još od novembra 'drži' Obrenovac na maksimalnoj mogućoj proizvodnji, svakodnevno ubrzano trošeći rezerve uglja, 'deponovane' za 'najcrnje dane'. U Termoelektrani B rezerve su svedene na minimum još uoči Nove godine i sada se, uz dodatni mazut, sav ugalj koji stiže iz Kolubare troši u ovoj elektrani. Istovremeno, Termoelektrana A ubrzano troši rezerve i, pri sadašnjem tempu, svešće ih na minimum krajem ovog meseca. Hidrologija ove zime ne ide naruku energetičarima, pa se sa Đerdapa ne očekuje više struje nego što trenutno stiže, a za bolje poznavaoce energetskih prilika u Srbiji jedna od najlošijih vesti je stigla još 23. decembra. Tada je u socrealističkom stilu iz Bajine Bašte saopšteno da je reverzibilna hidrocentrala na Tari 'ispunila proizvodni plan struje pre roka'. To praktično znači da je i ovaj izvor, koji se u principu čuva kao poslednja rezerva, sveden na minimum u prvih nekoliko dana prvog ledenog talasa.
Strane donacije (oko 50 miliona dolara ukupno) bi, uz racionalno gazdovanje Vlade Srbije i EPS-a, trebalo da i do aprila obezbeđuju oko 15 miliona kilovat-sati uvoza dnevno, koliko u Srbiju i ulazi na ovaj način još od novembra. Dodatni uvoz, započet za slavu Svetog Nikole, mora da plati Srbija sama, EPS ili budžet. U EPS-u su uoči Božića izračunali da će samo za januar biti neophodan dodatni uvoz od ukupno oko 200 miliona kilovat-sati (što košta oko osam miliona dolara) i to pod uslovom da u Obrenovcu sve funkcioniše kako treba.
Sreća je što tvrdnja, koju je u novogodišnjoj čestitki građanima izrekao srpski premijer, da smo 'posle niza godina ulagali u elektroprivredu, pa za razliku od naših suseda imamo struju', bar u drugom delu - nije tačna. Srbija ovih dana dodatni uvoz uzima iz Bugarske, Rumunije i Republike Srpske. U sve tri ove zemlje, a najviše u Rumuniji, moglo bi biti kupljeno još dodatne struje; jedino što za kilovat-sat sada traže i do sedam centi. Nesreća je što EPS nema para da odmah plati 'dodatno-dodatni' uvoz, a komšije nisu spremne da daju na veresiju. MILOŠ ZLATIĆ Igra živaca građana i Vlade
EPS nema para ni za tekuće obaveze, a ne za dodatni uvoz struje, jer nije u stanju da naplati ni struju koju je isporučio tokom prošle godine. U decembru, kada su građanima stigli prvi veliki računi (za novembar), naplata je naglo pala sa oko 70 odsto na ispod 50 odsto, što pojednostavljeno rečeno znači da svako drugo domaćinstvo u Srbiji nije platilo novembarsku struju. Slično ili gore plaća i privreda: 850 firmi duguje po preko 500.000 dinara, a ukupan dug privrede za struju je oko 3,5 milijardi dinara ili oko 60 miliona dolara. I dok je 'seča' dužnika u privredi krenula ovih dana, što je i pritisak za naplatu i 'fini' vid štednje u trenutnoj krizi, EPS domaćinstvima, odnosno građanima 'u prazno' preti 'sečom' još od avgusta prošle godine. Građani su, nepogrešivo znajući gde se donose sve važne odluke o struji, između uporno ponavljanih obećanja ministra Novakovića i premijera Đinđića da restrikcija neće biti i umerenih izjava iz EPS-a da 'restrikcije nisu planirane, ali da se ne isključuju ‘havarijska isključenja’' izabrali obećanja i odlučili da se, čak u većoj meri nego ranijih godina, i ove zime 'odgreju' na struju. Istom logikom, mnogi su procenili da neće biti smelosti da ih se 'uznemirava' i odlučili su da se, umesto da plate, za primanja u Srbiji, previsoke račune za struju, 'odgreju' - besplatno.
