Izvor: Politika, 23.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ceh nemarnim trgovcima
Bankari ne spore potrebu veće zaštite građana, ali se pribojavaju i prevara oglašavanjem nevažećim već realizovanih čekova
Svaki vlasnik čekova mora da njihov nestanak odmah prijavi svojoj banci, ali ta činjenica, u najvećem broju slučajeva, ne znači da neće imati još problema i troškova ako ih "pošteni nalazač" realizuje. Poslovna politika većine banka je tako "skrojena" da svako obeštećenje ne ide "na račun kuće", već se namiruje sa tekućeg računa oštećenog, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pa tako, kako smo juče pisali, oštećeni bude u isti čas i opljačkan i dužan. U manjem broju banaka poštuje se pravilo da banka obešteti klijenta, ukoliko je krađu čekova prijavio pre njihove realizacije, a ceh plati nemaran trgovac, jer je uzeo ček ne proveravajući identitet onoga ko ga je doneo.
Ovakvi slučajevi su, prema rečima Radeta Bačkovića, specijalnog savetnika u Udruženju banaka, u praksi mogući, jer Zakon o čeku ne ulazi u detalje, već to više zavisi od tehnologije rada banaka.
– Postoji Uputstvo našeg Udruženja i sporazum između banaka da se ovakvi slučajevi rešavaju tako što se pokreće procedura reklamacije. Banka je dužna da sumnjivi ček vrati drugoj banci ili trgovcu koji nije ispoštovao proceduru i identifikovao vlasnika čeka. Praksa je pokazala da u najvećem broju takve greške nastaju u radnjama – kazao je Bačković. I dodao da će mnogi od ovih problema biti prevaziđeni, jer u Udruženju svaka banka sada prijavljuje svoja potraživanja, pa postoji evidencija o svakom čeku.
On je takođe istakao da će iz Udruženja još jednom sugerisati bankama kako bi trebalo da rešavaju ovaj problem.
Čitava zavrzlama počinje onda kada korisnik tekućeg računa dođe u radnju ili na šalter, a kasirka ga ne legitimiše čekovnom kartom i ličnom ispravom. Da bi se građani poštedeli ovakvih neprijatnosti, ček mora da bude ispisan čitko, bez ikakvih precrtavanja, brisanja, dodavanja. Ukoliko na čekovnoj blanketi nedostaju neke od navedenih stavki, on se onda, prema Zakonu o čeku, i ne može smatrati ispravom.
U ovakvim situacijama, takođe, ne bi trebalo zaboraviti i to da i zloupotrebe mogu biti česte, jer nisu ni svi građani imuni od prevara, kao što ni sve banke nisu sklone potkradanju svojih klijenata. Bačković navodi i to da se u praksi često dešavalo da korisnik dođe na šalter da prijavi krađu čekova i da potom te iste čekove, na neki način, realizuje. Na ovu činjenicu upozorava i Branislava Žunjić iz Odbora za bankarstvo u Privrednoj komori Srbije:
– Ako jasno definišete da obeštećenje prilikom nestanka čekova i potom njihove realizacije, snosi banka, onda ste otvorili veliki prostor za zloupotrebe. Najpravednije je uporediti potpise i utvrditi njihovu verodostojnost, a banka koja je ček primila, dužna je da oštećenom korisniku izda njegovu fotokopiju, kako bi se uvidelo da li je reč o falsifikatu – kaže Žunjić i savetuje građanima da čekove nikada ne potpisuju unapred, jer će tako lopovu samo olakšati da ih bezbednije unovči.
Ona takođe, podseća i na staro pravilo da se čekovi, kreditne kartice i pin kodovi (lični identifikacioni broj) i ne smeju držati u novčaniku sa ličnim ispravama, ali i napominje da se ugovori koje klijenti sa bankama potpisuju o bilo čemu moraju pažljivo pročitati i protumačiti.
Odgovor na pitanje kako i građane i bankare zaštiti od rizika i poštedeti ih zloupotreba, izgleda da je moguće naći u svetskoj praksi. Prema rečima stranih bankara koji ovde rade, ovakvi problemi se u inostranstvu retko dešavaju, jer se koristi potpuno drugačija tehnologija rada. Umesto čekovne blankete, koja je u suštini prazan papir, u svetu postoji takozvani lični, personalizovani ček. Na njemu se, osim imena, prezimena i adrese, neretko nalazi čak i broj telefona korisnika, pa su sve greške prilikom primanja čeka svedene na najmanju meru.
A. Nikolić
[objavljeno: 23.08.2006.]
